Zašto postajemo sve zahtevniji potrošači?

Izvor fotografije: unsplash.com

Moderni tržni centri projektovani su tako da zadrže posetioce – od osvetljenja do rasporeda zona za sedenje – i lako se primeti koliko su time porasla očekivanja kupaca. 

Rastuća kupovna moć, lak pristup informacijama i kultura usmerena na doživljaj postupno redefinišu šta znači biti zadovoljan potrošač, pretvarajući nekadašnji luksuz u novu osnovu. Ono što je pre deceniju bilo izuzetak, danas se podrazumeva.

Zašto rastu standardi: društveni i ekonomski pokretači očekivanja potrošača

Pre svega, kupovna moć ima ključnu ulogu. Kada porodica ima veći raspoloživi prihod, prioriteti se pomeraju.

Umesto da prihvati prvu ponuđenu opciju, kupac poredi, traži dodatnu vrednost i bira mesto koje nudi više od same funkcije prodaje.

Istovremeno, internet je uklonio informacionu prednost prodavaca. Recenzije, fotografije, komentari – sve je dostupno za nekoliko sekundi.

Ako restoran u tržnom centru pruži loš servis, informacija će se proširiti brže nego što menadžer može da reaguje. Taj pritisak tera sve aktere da podignu lestvicu.

Kultura iskustva menja pravila igre: danas se ne kupuje samo proizvod, već i osećaj, atmosfera, priča. Kada neko odlučuje gde će provesti popodne, ne gleda samo cene – proverava ima li prostora za kafu posle kupovine, koliko je prijatan ambijent, postoji li sadržaj za decu dok roditelji razgledaju.

Koje iskustvene funkcije danas oblikuju odluke o kupovini

Lista zahteva koje potrošač ima prilikom izbora mesta za kupovinu postala je kompleksnija. Nije dovoljno imati dobre prodavnice – očekuje se gastronomska ponuda koja prelazi okvire brze hrane. Ljudi žele mesta gde mogu da sednu, odmore se i osete da nisu samo broj na kasi.

Zabavni sadržaji takođe više nisu puka dopuna, već standard. Bioskopi, igraonice, povremeni događaji – sve to utiče na učestalost poseta. Ako postoji razlog da se ostane duže, veća je verovatnoća i veća potrošnja.

Parking i pristupačnost postaju presudni tehnički faktori. Ako neko mora da kruži dvadeset minuta u potrazi za mestom, doživljaj postaje negativan pre nego što uopšte uđe u objekat. Isto važi i za signalizaciju, čistoću toaleta, brzinu Wi‐Fi mreže – elementi koji, kada izostanu, odmah upadnu u oči.

Kako tržni centri i lokacije odgovaraju zahtevima potrošača?i

Odgovori na rastuća očekivanja nisu jedinstveni, ali primećuju se određeni obrasci. Jedni tržni centri ulažu u proširenje gastronomske ponude – od zanatskog piva do autentičnih kuhinja. Drugi se fokusiraju na dovođenje brendova koji ranije nisu bili dostupni u manjim mestima.

Novi tržni centar BIG u Boru dobar je primer primene takvog pristupa. Umesto da ponovi uobičajenu formulu, centar kombinuje poznate modne marke sa restoranima i sadržajima za porodice. 

Nije reč o revoluciji, već o prilagođavanju – prenošenju standarda iz većih gradova u sredinu gde su dosad bili nedostupni. Upravo raznovrsnost omogućava posetiocima da ostanu duže i vraćaju se češće.

Slični primeri pojavljuju se širom Srbije. Tržni centri koji su nekada služili samo za kupovinu sada postaju društvena čvorišta: dodaju se zone za odmor, ugostiteljski objekti, prostori za događaje, ponekad i male galerije ili izložbeni prostori. Cilj je jasan – zadržati posetioca što duže i podstaći povratnu posetu.

Prema dostupnim podacima, prosečno vreme provedeno u tržnom centru sa raznovrsnom ponudom može biti i do 40% duže nego u onima sa isključivo prodavnicama. To se direktno reflektuje na prihod – što duže neko ostane, veća je verovatnoća dodatne kupovine.

Izvor fotografije: pexels.com

Moderni tržni centri projektovani su tako da zadrže posetioce – od osvetljenja do rasporeda zona za sedenje – i lako se primeti koliko su time porasla očekivanja kupaca. 

Rastuća kupovna moć, lak pristup informacijama i kultura usmerena na doživljaj postupno redefinišu šta znači biti zadovoljan potrošač, pretvarajući nekadašnji luksuz u novu osnovu. Ono što je pre deceniju bilo izuzetak, danas se podrazumeva.

Zašto rastu standardi: društveni i ekonomski pokretači očekivanja potrošača

Pre svega, kupovna moć ima ključnu ulogu. Kada porodica ima veći raspoloživi prihod, prioriteti se pomeraju.

Umesto da prihvati prvu ponuđenu opciju, kupac poredi, traži dodatnu vrednost i bira mesto koje nudi više od same funkcije prodaje.

Istovremeno, internet je uklonio informacionu prednost prodavaca. Recenzije, fotografije, komentari – sve je dostupno za nekoliko sekundi.

Ako restoran u tržnom centru pruži loš servis, informacija će se proširiti brže nego što menadžer može da reaguje. Taj pritisak tera sve aktere da podignu lestvicu.

Kultura iskustva menja pravila igre: danas se ne kupuje samo proizvod, već i osećaj, atmosfera, priča. Kada neko odlučuje gde će provesti popodne, ne gleda samo cene – proverava ima li prostora za kafu posle kupovine, koliko je prijatan ambijent, postoji li sadržaj za decu dok roditelji razgledaju.

Koje iskustvene funkcije danas oblikuju odluke o kupovini

Lista zahteva koje potrošač ima prilikom izbora mesta za kupovinu postala je kompleksnija. Nije dovoljno imati dobre prodavnice – očekuje se gastronomska ponuda koja prelazi okvire brze hrane. Ljudi žele mesta gde mogu da sednu, odmore se i osete da nisu samo broj na kasi.

Zabavni sadržaji takođe više nisu puka dopuna, već standard. Bioskopi, igraonice, povremeni događaji – sve to utiče na učestalost poseta. Ako postoji razlog da se ostane duže, veća je verovatnoća i veća potrošnja.

Parking i pristupačnost postaju presudni tehnički faktori. Ako neko mora da kruži dvadeset minuta u potrazi za mestom, doživljaj postaje negativan pre nego što uopšte uđe u objekat. Isto važi i za signalizaciju, čistoću toaleta, brzinu Wi‐Fi mreže – elementi koji, kada izostanu, odmah upadnu u oči.

Kako tržni centri i lokacije odgovaraju zahtevima potrošača?i

Odgovori na rastuća očekivanja nisu jedinstveni, ali primećuju se određeni obrasci. Jedni tržni centri ulažu u proširenje gastronomske ponude – od zanatskog piva do autentičnih kuhinja. Drugi se fokusiraju na dovođenje brendova koji ranije nisu bili dostupni u manjim mestima.

Novi tržni centar BIG u Boru dobar je primer primene takvog pristupa. Umesto da ponovi uobičajenu formulu, centar kombinuje poznate modne marke sa restoranima i sadržajima za porodice. 

Nije reč o revoluciji, već o prilagođavanju – prenošenju standarda iz većih gradova u sredinu gde su dosad bili nedostupni. Upravo raznovrsnost omogućava posetiocima da ostanu duže i vraćaju se češće.

Slični primeri pojavljuju se širom Srbije. Tržni centri koji su nekada služili samo za kupovinu sada postaju društvena čvorišta: dodaju se zone za odmor, ugostiteljski objekti, prostori za događaje, ponekad i male galerije ili izložbeni prostori. Cilj je jasan – zadržati posetioca što duže i podstaći povratnu posetu.

Prema dostupnim podacima, prosečno vreme provedeno u tržnom centru sa raznovrsnom ponudom može biti i do 40% duže nego u onima sa isključivo prodavnicama. To se direktno reflektuje na prihod – što duže neko ostane, veća je verovatnoća dodatne kupovine.