Kategorija: Vina

Vino - sve o vinu u Srbiji

U vinu
je istina

Najbolje kapljice grožđa za Vas

Bendžamin Frenklin je govorio da je “vino večan dokaz da nas Bog voli i da želi da nas vidi srećne“, Heraklit bio siguran da je “duša bez vina kratkog daha“, Gete je znao da “vino može zagrejati dušu ako se drži mere“, a Tin Ujević tvrdio da je “ne poznavati ukus vina, isto što i ne videti boje. Život treba videti i s te strane. Inače, ostajete polučovek kojega samo govor izdvaja od niza vrsta sisara“.

Gotovo svim velikim umovima i umetnicima vino je bilo i biće inspiracija. Bez ovog “nektara bogova” bili bismo siromašniji za neke od najlepših ljubavnih pesama, umetničkih dela koja oduzimaju dah i uopšte radost života koju vino zna da podstakne.

Čovek mu se raduje gotovo od kako postoji, a možete i Vi sebi da priuštite čašu ovog pića dnevno - bićete sigurno i zdraviji i srećniji.

Istorija vinarstva u Srbiji traje duže od 1.700 godina, kada su zasađeni prvi čokoti vinove loze u nas! Razvoj vinarstva, u širem smislu reči, odvijao se paralelno sa razvojem srpske države u 8. i 9. veku, a nektar bogova, kako se još naziva ovo piće, naročito dobija na značaju za vreme vladavine dinastije Nemanjića - od 11. do 14. veka.

Detaljnije o istoriji vina u Srbiji pročitajte u našem tekstu “Vino u Srbiji – istorija i razvoj”.

VINOGRADARSTVO

Plodonosna je srpska zemlja skoro u svakom svom kutku za voće i povrće. Vinovu lozu je, kako istorija kaže, na obroncima Fruške gore, prvi put za “običan narod” zasadio rimski car Marko Aurelije Prob. Fruška gora je i danas, posle toliko vekova, jedna od najpoznatijih regija za uzgoj nekih od najboljih sorti grožđa. Aurelije je vinovu lozu sadio u okolini Sirmijuma, današnjih Sremskih Karlovaca, pa možemo da kažemo da su Karlovci kolevka srpskog vina.

U doba Nemanjića vinogradarstvo je procvetalo najviše u Metohiji.

Car Dušan je sam imao velike vinogrde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena, odakle se vinovodom transportovalo vino do carskih odaja.

Kralj Petar I Karađorđević i njegov sin Aleksandar su početkom 20. veka na Oplencu, kod Topole, podigli na desetine hektara vinograda i podrum u kome su proizvodili vrhunska vina.

Gotovo svaki kutak Srbije ima svoju vinsku priču. Podeljena zvanično po vinogradarskim rejonima, u Srbiji razlikujemo Timočki, Nišavsko-južnomoravski, Zapadnomoravski, Šumadijsko-velikomoravski, Pocerski, Sremski, Banatski, Subotičko-horgoški i Kososvki rejon.

Fruškogorje ili Vinski Srem pruža se celom dužinom iznad Fruške gore, ispod šume, a iznad sremske ravnice i Dunava. Taj potez jedan je od najlepših vinogradarskih krajeva Srbije, a kvalitetan čokot sa ovih prostora kroz vekove nisu uništili ni ratovi, ni kuga, ni glad. U poslednje vreme sve popuarnije “vinske rute” turistima, znatiželjnim avanturistima pružaju predivno iskustvo. Kroz ove rute posetioci su u prilici da upoznaju neka od najboljih vina, da ih degustiraju, a pre svega stvore uspomene najlepših slika sremskih vinograda, koje nikada neće zaboraviti.

Vino se nije flaširalo sve do kraja 19. veka, već se točilo direktno iz buradi, što je, naročito kod malih proizvođača tradicija i danas.

U Srbiji se dugo vinova loza gajila veoma jednostavno. Čokoti su sađeni bez planiranog rasporeda, a za zaštitom sadnica skoro da nije bilo potrebe, jer se u to vreme u Srbiji još nije znalo za gljivnične bolesti, poput plamenjače i pepelnice. Vinogradi su se od mraza štitili tako što bi se glava čokota zagrtala zemljom. Stelja se nije čistila, vino se nije pretakalo, a za čuvanje vina korišćena su drvena burad. Sve to je uslovljavalo nizak kvalitet, najčešće oksidiranih vina.

Vinogradarstvo u Srbiji je, kao i svuda u svetu, grana privrede koja je najneotpornija na klimatske promene. Vremenske promene utiču ne samo na visinu prinosa i kvalitet grožđa, već i na aromu, ukus i kvalitet vina, kao krajnjeg proizvoda. Poznavaoci objašnjavaju da se u hladnijim uslovima u bobicama tokom sazrevanja sakuplja manje šećera, što rezultira manjim procentom alkohola, pa su vina suvlja, laganija i kiselkastog ukusa. U toplijim uslovima grožđe lakše i brže sazreva, sadrži više šećera, što daje veći procenat alkohola u vinu, tamniju boju i puniji ukus.

sa oko

Hektaravinograda raspolaže Srbija

oko

litara vinaSrbija godišnje proizvede

prosek starosti

godina80% srpskih vinograda

Karakteristične sorte grožđa u Srbiji

O načinu gajenja i sortiranju vinove loze u Srbiji ne postoje značajniji pisani dokumenti, sve do knjige “Iskusni podrumar” (1783), jednog od najučenijih Srba 18. veka Zaharija Orfelina. U ovom delu, Orfelin spominje da su naša najbolja vina manastirska i nadasve karlovačko vino, naročito crno i šiler, i da su najbolja u starosti od tri do četiri godine.

Vinogradarstvo se na naše prostore vratilo na velika vrata, a ljubiteljima vina ide u korist činjenica da se vratio i trend sađenja starih autohtonih sorti grožđa, te tako domaće vino doživljava renesansu

Zapisi govore da je u tom periodu, s kraja 18. i početkom 19. veka, u Srbiji gajeno 35 sorti vinove loze. Većina ovih sorti je nepovratno izgubljena krčenjem vinograda, koje se u Srbiji, iz različitih i često nejasnih razloga, sprovelo u nekoliko navrata.

Ipak, vinogradarstvo se u naše krajeve vratilo na velika vrata i dok se sve veći broj srpskih domaćinstava bavi vinom i vinovom lozom, ljubiteljima ovog pića na radost ide činjenica da trend sađenja stranih sorti grožđa uveliko prolazi i da se Srbija sve više okreće autohtonim sortama.

Najzastupljenije sorte u proizvodnji su Grašac, Smederevka, Župljanka, Tamjanika, Sauvignon, Semion, Pinot, Chardonnay, Prokupac, Merlot, Cabernet Sauvignon, Vranac, Game.

Renesansa Prokupca počinje pre nekoliko godina i sada već u prodavnicama možete pronaći bogatu ponudu vina od ove sorte. Tamjanika je trenutno hit među domaćim sortama. Tiho je na tržište došla i Seduša, spašena sorta vinove loze koja se gaji na obroncima Fruške gore. A Grašac i dalje zbunjuje mnoge, jer ga mešaju sa italijanskom Graševinom.

Moderne vinarije

Najveću vinarsku kuću danas predstavljaju Vršački vinogradi sa oko 1.700 hektara zasada. Navip iz Beograda i Rubin iz Kruševca imaju oko 700-800 hektara vinograda, a slede Negotinski region, Aleksandrovačka župa, Sremski Karlovci, Smederevo, Palić i Džervin iz Knjaževca.

Poslednjih desetak godina u Srbiji dolazi do ekspanzije proizvodnje vina, kao i sve veće popularizacije vinskog turizma. Podižu se novi zasadi vinograda, nastaju nove vinarije, sve je veći broj ljubitelja vina. Nastaju moderne vinarije na Paliću, u Temerinu, Sremkim Karlovcima, Irigu, Starom Slankamenu, Surduku, Smederevu, Negotinu, Aleksandrovcu, Župi, Vranju, Krnjevu, Oplencu… Svaka vinarija nudi nešto posebno u svojim vinima. I svako je lepo na svoj način. Svakako vina vredi probati, a vinarije posetiti i osetiti pravi duh vina u ambijentu samog nastajanja.

Pročitajte više o vinima Srbije...

Loading

Kako se pravi vino?

Spravljanje vina je nauka, serviranje vina je tehnika, ispijanje vina je umetnost…

Berba grožđa je prvi i najvažniji deo pripreme za preradu grožđa. Grožđe treba da se bere u punoj tehnološkoj zrelosti, kako bi vino bilo najboljeg mogućeg kvaliteta. Za manje površine vinograda koriste se naša čula, a za velike površine pod vinovom lozom, ipak je merodavnija hemijska analiza.

Muljanje je prva operacija prerade grožđa u vino. Koristi se da bi se iz bobica dobio sok – šira. Za kvalitetno vino potrebno je odvojiti peteljke od bobica. Zatim na red dolazi ceđenje kljuka, koje se za bela vina vrši pre fermentacije, a za crna i crvena posle fermentacije. Ceđenje je operacija kojom se vrši odvajanje šire i vina od kljuka.

Crno/crveno vino se, posle maceracije i fermentacije premešta u hrastovu burad ili tankove, tako da nastavi svoje sazrevanje. Kada vinar zaključi da je vino spremno, dolazi faza flaširanja..

Bela vina se nakon presovanja prebacuju u sudove, gde završava proces fermentacije. Vino se zatim smešta u hrastove ili nerđajuće čelične kontejnere, a nakon nekoliko meseci, vino se flašira.

Uslovi za čuvanje vina

Ako nikada niste bili u autentičnom vinskom podrumu, sigurno ste makar u jednom filmu ili seriji videli kako predivno izgledaju podrumi u kojima se čuva vino. Takođe ste primetili da se vino u flašama čuva – položeno. A da li ste se zapitali zašto?

Bez obzira da li je reč o belom ili crvenom, vino uvek mora da bude u dodiru sa čepom, kako bi se pampur sačuvao od sušenja i prodora vazduha u vino. Isto pravilo važi i za otvorenu flašu – i nju treba što pre popiti, jer predugo izlaganje vazduhu može promeniti svojstvo vinu.

Vino bi, po otvaranju flaše, trebalo ispiti za 6-8 sati, jer ako stoji duže od toga, usled oksidacije, značajno menja ukus. Međutim, vino se neće pokvariti ako ostane u otvorenoj boci, ali će posle dva, tri dana sigurno biti lošijeg ukusa. No, ako zaboravite da imate otvorenu flašu vina, ne brinite,  par meseci strpljenja i samo će se pretvoriti u vinsko sirće. Što je bolje vino, biće bolje i sirće!

Frižideri za vino

Temperatura je neprijatelj broj jedan kad su vina u pitanju. Idealna temperatura za čuvanje vina je 12 stepeni Celzijusa, a idealni raspon za čuvanje ovog dragocenog napitka je 7 do 18 stepeni.

Vino ne voli toplotu, ni hladnoću, neprijatelj mu mogu biti i svetlost i vlaga, pa su za čuvanje ovog slatkog nektara idealni specijalni frižideri za vino, koji mogu biti i odličan modni detalj u Vašem domu

Dalje, vino ne voli ni svetlost, i veoma je osetljivo na sunce, jer ultraljubičasti zraci mogu uzrokovati starenje vina i uništiti mu ukus. Vlaga takođe utiče na kvalitet vina, pa je 70% idealna vlažnost vazduha za čuvanje.

Dakle, kako je vino osetljivo na temperaturu, vlagu i svetlost, osim čuvanja boca u kupatilu, kuhinji ii blizu bojlera, druge prostorije u stanu ili kući su dozvoljene. Ipak, ukoliko spadate u ljubitelje skupocenih vina, najbolje je da za Vaše boce pazarite namenski frižider za vino. Osim toga što tačno možete podesiti temperaturu koju želite, veoma dobro izgledaju u bilo kom kutku stana.

Čuvanje vina u frižideru je, takođe, odličan način da pokažete Vašu kolekciju, koja ukrašava svaki dom i dodaje mu eleganciju. Izaberite vrstu frižidera prema Vašim potrebama, veličini kolekcije koju imate ili prostora kojim raspolažete. Pronalaženje pravog frižidera može biti malo duži proces, neretko zbunjujući količinom informacija koje možete pronaći, ali na ove karakteristike frižidera za vino bi trebalo da obratite pažnju, ukoliko želite da ovaj moderni uređaj maksimalno sačuva vrhunski kvalitet Vaših vina:

Potrebne karakteristike frižidera za vino:

  • Staklo na vratima mora biti vakumsko i otporno na UV zrake
  • Kontrola vlažnosti vazduha koja omogućava upravljanje količinom vlage u vitrini
  • Sistem za umanjenje vibracija
  • Digitalni ekran za jednostavno korišćenje
  • Podesive police za fleksibilno skladištenje boca

Ukoliko su frižideri previše veliki za Vašu kolekciju ili, pak životni prostor, atraktivno će izgledati ako Vaše boce poslažete u neki predivan stalak za vino, ili neku stalažu za vino odličnog dizajna.

Udruženja vinara

U decenijama u kojima su se vinogradarstvo i proizvodnja vina u Srbiju vratili u velikom stilu, razvijala se i potreba vinogradara za okupljanjem i osnivanjem udruženja, kako bi, pre svega, izdejstvovali svoja prava, zaštitili članove i kako bi zajedno što bolje afirmisali svoje proizvode na domaćem i inostranom tržištu. Tako su svoje potrebe za podrškom, druženjem, organizovanjem takmičenja, zaštitom proizvoda i tržišta, sproveli u delo i 2008. godine osnovano je Udruženje vinogradara i vinara Srbije.                        

Udruženje se i danas, pre svega, bori za prava vinogradara i vinara, ali i partnerski sa nadležnim ministarstvima učestvuje u kreiranju novih zakona u skladu sa EU normama, organizuje seminare, studijska putovanja i ostale vrste događaja vezanih za ovo božansko piće.

Između ostalog, udruženja proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla sa teritorije Republike Srbije, su 2019. godine, kao “krovnu nacionalnu asocijaciju”, osnovali i Savez vinara i vinogradara Srbije, sa ciljem razvoja vinskog i vinogradarskog sektora, kao i pozicioniranja Republike Srbije na svetskoj mapi vinogradara i vinara.

Brojke govore o jasnim planovima Saveza do 2030. godine:

litaratoliko bi u deceniji pred nama trebalo da dostigne godišnja proizvodnja vina u Srbiji

aktivnih vinarijau zemlji bi bilo dovoljno za Srbiju i njene mogućnosti

vinogradarskih rejonaobuhvata Savez vinara i vinogradara Srbije

Vrste vina

Postoji mnogo vrsta podele vina. Možemo ih svrstati u razne grupe, prema sorti grožđa, regionima, podrumu, ceni, zatim prema kontinentu sa kog dolaze na stari i novi svet… Ipak, najopštija podela vina je po boji na belo, roze i crno, i po količini neprevrelog šećera na suva, polusuva, poluslatka i desertna.

Najpoznatije sorte belog vina su:

Chardonnay (verovatno najtraženije grožđe na svetu), Sauvignon Blanc, Riesling, Chenin Blanc, Pinot Grigio, Semillon.., a od domaćih Grašac, Smederevka i Tamjanika.

Najpoznatije sorte crvenih vina su:

Cabernet Sauvignon,  Merlot (od ovg grožđa se pravi najskuplje crveno vino na svetu), Pinot Noir, Syrah ili Shiraz, Sangivese, Malbec, Tempranillo, Garnacha, Touriga Nacional.., a od naših Prokupac i Kadarka.

Roze je crno vino dobijeno po tehnologiji belog.

Kultura ispijanja vina

Kultura ispijanja vina nije smišljena kako bi Vas nervirala i zbunjivala, već da biste izvukli maksimalni kvalitet iz tog božanskog pića.

Postupak pravilnog ispijanja vina

Pravilno ispijanje vina je proces koji nam pomaže da od vina uzmemo najbolje, a sastoji se iz sledećih koraka:

Posmatranje – korak kojim se proverava boja, bistroća i prvi utisak o pokretljivosti vina, kao i o eventualnom određivanju potencijalnog alkohola (vinske suze ili nogice).

Mirisanje – Vino se po pravilu prvo pokrene kružnim pokretima u čaši, čime mu se povećava kontaktna površina i ubrzavaju oksigene reakcije (vezivanje vina sa kiseonikom iz vazduha). Ovim postupkom se ubrzava oslobađanje aromatskih materija iz vina. Arome koje osetite laganim mirisanjem vina mogu biti primarne (voćne, povrćne i cvetne, i potiču iz samog grožđa), sekundarne (arome putera ili pavlake, potiču iz tehnoloških procesa) i tercijarne arome (dobijaju se sazrevanjem u boci i najteže ih je odrediti)

Ispijanje – prvi mali gutralj vina u ustima, pomaže da pravilno osetite njegove ukuse

Pljuvanje - Neko mora i ovaj korak da uvrsti u “ispitivanje” vina. Dobro je što Vi ne morate!

Svaki od ovih koraka sigurno će vinu koje pijete dati novu dimenziju.

Živeli!

Čaše za vino

Mnogo toga je potrebno da bi se dobilo savršeno vino, ali mnogo toga može i pokvariti njegov ukus. Ili ga dodatno popraviti. U tom smislu, između ostalog, veoma je važan izbor čaša za vino.

Danas sve više ljudi obraća pažnju i na dobru čašu. Što zbog prestiža, što zbog iskrene ljubavi prema vinu, tek većina ljudi zna kakvog oblika bi trebalo da budu čaše za šampanjac, u koje je najbolje sipati belo, a iz kakvih okusiti crveno vino.

Ipak, delovi čaša za svaku vrstu su isti. Stopica (ili baza) omogućava čaši da stoji uspravno, a visoka nožica da ne zagrevate vino svojom telesnom temperaturom. Balon je najvažniji deo čaša za vino i on je kod svih vinskih čaša nešto uži na vrhu, nego na dnu. Tu se svaka sličnost sa balonima za različite vrste ovog pića završava. Obod je primaran za postizavanje punog osećaja vina – što tanji obod, to više pažnje na piću, a najbolja boja čaša je kristalno providna, kako bi svi mogli da vide vino u njegovoj punoj lepoti.

Čaše za crveno vino

– Ovo vino je najbolje služiti iz velikih čaša. Baloni ovih čaša su puniji i okrugliji. Imaju veći otvor u odnosu na druge vinske čaše sličnih kapaciteta, kako bi se najbolje osetile arome.

Čaše za belo vino

– Balon ovih čaša je više u obliku slova U, što istovremeno omogućava da se osete arome, ali i da se održi hladnija temperatura. Razlikujemo čaše za mlađa bela vina (imaju nešto veći otvor koji usmerava vino na vrh i strane jezika kako bi se osetila njegova slast) i za zrelija bela vina (otvor im je praviji i viši, kako bi usmerio vino na zadnji deo i strane jezika i kako bi se osetio snažniji ukus).

Čaše za šampanjac

– Šampanjac je vino koje nagoveštava luksuz. Uzbudljive perlice su mu i dale naziv penušavo vino, a to su, zapravo, mehurići ugljendioksida, kao posledica naknadne fermentacije u boci. I čaše za šampanjac su elegantne i zavodljive. Prave su i uže (neretko i duže) od čaša za bilo koju drugu vrstu vina, kako bi zadržale karbonaciju i ukus vina.

Pročitajte sve o čašama za vino u tekstu na linku - "Čaše za vino - Koje čaše se koriste za određene vrste vina?"

Vino kao poklon

Vino kao poklon. Vino kao simbol ljubavi, vernosti, radosti. Vino kao elegancija, ekstravagancija, luksuz, skromnost. Razni su povodi i različita simbolika vina, ali od davnina je boca ovog pića savršen poklon za brojne prigode.

Stručnjaku za vino ovaj poklon donosi uvek novu radost u iščekivanju prvog gutljaja, i prepoznavanja karakteristika Vašeg poklona, a laiku predstavlja sreću zbog svečanosti trenutka ispijanja čaše vina sa Vama. Kako bilo, vino se oduvek smatralo elegantnim poklonom, ili dodatkom uz “glavni” poklon. Običaj poklanjanja vina je veoma star, ali ono što vino i dalje drži na samom vrhu liste kada su pokloni u pitanju su univerzalnost i “kameleonska” simbolika.

Boca dobrog vina može biti idealan korporativni poklon, dirljiv dar roditeljima i familiji, znak ljubavi i sreće ako ga poklonite partneru ili potencijalnom partneru. Nije čudo što se Dan svetog Trifuna, zaštitnika vinograda, i Dan svetog Valentina (Dan zaljubljenih) sreću 14. februara. Kao da se čitav svet tog dana zaljubljuje, voli i ispija ovaj božanski nektar.

Samo, kada poklanjate vino, obratite pažnju na pakovanje, gotovo je jednako važno kao i poklon. Zato, kad se već trudite da izaberete najbolje vino za poklon prema određenoj prilici, potrudite se da i samo pakovanje bude zanimljivo, luksuzno, elegantno i jedinstveno.

Festivali vina

Popularizaciji vina, saznavanju uvek nečeg novog iz kulture negovanja i ispijanja vina i njegovoj samoj promociji, umnogome pomažu razne manifestacije, poput festivala i sajmova vina. Ako volite da osetite vrhunska vina jedinstvenog bukea, onda su ovakva dešavanja pravo mesto za Vas. Uživaćete u bogatstvu različitih vina iz vinskih rejona naše zemlje.

Preporučujemo Vam neke od manifestacija posvećenih Njegovoj ekselenciji – vinu!

Oplenačka berba grožđa

- Na gradskom trgu nazvanom Vinski trg i duž Vinske ulice u Topoli, početkom oktobra se već više od četiri decenije nižu štandovi prepuni grožđa i vina. Na manifestaciji možete degustirati vina spravljena u porodičnim vinarijama, ali i videti izložbe stočarstva i poljoprivrede,  starih zanata, rukotvorina i suvenira.

Karlovačka berba grožđa

- U čast dugotrajne vinske tradicije, krajem septembra i početkom oktobra u Karlovcu se organizuje Karlovačka berba grožđa, kojom se obeležava početak berbe i motivišu lokalni vinari da nastave s proizvodnjom dragocenog napitka. Ovde možete isprobati i jedinstvene karlovačke brendove vina - bermet i ausbruh.

Smederevska jesen

- U kraju u kome su još stari Rimljani gajili grožđe i pravili vino, održava se najstariji vinski festival u Srbiji – Smederevska jesen. Početkom septembra duž Smedereva se prostiru tezge s voćem, grožđem i vinom, ali i drugim proizvodima ovoga kraja kao što su pivo, pečenje i roštilj. Ne propustite priliku isprobate autohtonu sortu belog vina smederevku koja je dobila naziv baš po gradu Smederevu.

Dani berbe grožđa u Vršcu

- Još jedan septembarski vinski festival - Dani berbe grožđa održava se u Vršcu. Poznat i kao „grožđenbal“ posetiocima pruža priliku da isprobaju čuvena „vina s peska“, koja svoj jedinstven ukus duguju peskovitom zemljištu Vojvodine. Vršački kraj poznat je po harmoničnim belim vinima, a među autohtonim sortama izdvaja se kreaca - pitko belo vino sa velikim procentom šećera.

Župska berba

- Župska berba okuplja mnogobrojne vinogradare, vinare i izlagače, ali i brojne posetioce koji uz čašicu župskog vina uživaju u ovoj manifestaciji. Ovde se gaji autohtona sorta grožđa – prokupac, po kome je ovaj kraj poznat. Vino svežeg ukusa i uravnotežene strukture još je lepše kada se spravi po starom porodičnom receptu malih vinarija, koje svoje proizvode svakog septembra izlažu na berbi.

Svi tekstovi o vinima...

5 najboljih crvenih vina Srbije

U saradnji sa vrsnim vinarima, enolozima, somelijerima, vinskim trgovcima i poznatim vinopijama, Premium Srbija je odabrala najbolja crvena vina za Vas.

Opširnije

Muskat – Muskatna vina

Muskati su grupa sorti vinove loze koja broji preko 200 vrsta. Danas ta vina među poznavaocima nemaju preveliki ugled, ali i dalje zaslužuju poštovanje.

Opširnije

Vinarije Sremski Karlovci

Sremskokarlovački kraj je vekovima već vinarski i vinogradarski, tako da je postao moderni centar vinskog turizma u tom delu Vojvodine.

Opširnije

KUVANO VINO

Da li je prošla ijedna zima, a da se niste zagrejali kuvanim vinom? Ako jeste, onda ne znate kakvu...

Opširnije
Loading
  • Intervju
  • Zanimljivosti
  • Leksikon