Da li ste znali da…
… Prosecco i sva vina koja penušaju nazivaju “vinom za peto čulo”, jer osim uživanja u boji i “igri perlica”, ukusu, mirisu i dodiru, ono penušanjem aktivira i čulo sluha. Iz tog razloga se ne kuca sa penušavim vinom, jer je sam čin kucanja zamišljen da probudi čulo sluha koje jedino ne uživa u vinu.
Poslednjih 15-ak godina Prosecco globalno beleži vrtoglavi rast potrošnje . Uz njega se dočekuju zvanice, služi se kao aperitiv, kao pratilac zalogaja tokom večere ili da začini prvi poljubac. Važno je znati – Prosecco nije šampanjac.
Ovaj lagani italijanski penušavac “preoteo” je mesto šampanjcu. Od 2013. godine međunarodna prodaja proseka prevazišla prodaju šampanjca. Naravno ta dva pića ne mogu da se porede osim što oba proizvode prijatan zvuk mehurića nakon sipanja u čašu.
Prosecco se u svemu upario sa globalnom instantizacijom života savremenog čoveka. U svom originalnom izdanju, Italijani će ga piti gotovo svakodnevno, kao vodu, iz bokala i to najčešće “na točenje” .
Prosecco je blago, osvežavajuće, pomalo penušavo vino niskog sadržaja alkohola koje služi da pokrene proces varenja hrane. Vremenom je nastala i druga verzija Prosecca, “Spumante” koja će, pre svega zahvaljujući prosečnoj ceni, i uvek dobrom dizajnu krajnjeg proizvoda preoteti primat šampanjcu. Prosečna cena boce Prosecca u svetu iznosi oko 3,7 evra, što je mnogo niže od novca koji treba izdvojiti za kupovinu boce šampanjca, koja iznosi oko 15+ evra.
Kako bilo, Prosecco je danas stigao do pozicije najpopularnijeg i najprodavanijeg penušavog vina na svetu.
IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
Ime i poreklo Prosecca
Ovo svetski poznato vino, laganog, elegantnog voćnog ukusa, ime je dobilo po malom, živopisnom mestu – Prosek (Prosecco), koje se nalazi tik iznad tršćanskog zaliva.
Postoji nekoliko hipoteza o poreklu bele sorte “glera”. Najverovatnija je ona prema kojoj se “glero” poistovećuje sa sortom od koje je u doba Rimskog carstva proizveden čuveni vinski “pucinum”. u 19. veku nazvano je “prosecco”. Odatle se, kroz vekove, proizvodnja ovog divnog pića premestila sa Kraškog područja oko Trsta, “Collio” u brda Veneta.
Iako se ovaj penušavac “rodio” u Italiji, grožđe sa “prosecco” poreklom je iz susedne Slovenije. Zbog velikog porasta proizvodnje ovog vina van granica regije, vlada ove zemlje je 2009. godine zaštitila ime Prosecco, istovremeno menjajući ime vrste grožđa iz Prosecca u Glero. Ovo vino obično ima preko 85% sorte Glera, koja je pomešana s drugim vrstama belog grožđa, uglavnom sa vrstama kao što su: Verdiso, Bianchetta Treviso, Perera, Glera Lunga, Chardonnay, Pinot Blanc i Pinot Gris.
Prosecco iz “Conegliano”-a ,”Valdobbiadene”-a i “Asolo”-a je vino sa zaštićenim i garantovanim geografskim poreklom i označen je kao DOCG (Denominazione d’Origine Controllata e Garantita), te se smatra najboljim. Prosecco koji se proizvodi izvan ova tri mesta u regiji Veneto i u regiji Friuli-Venezia-Giulia označen je kao D.O.C.
Interesantno je spomenuti i to da je u Hrvatskoj, veoma popularno vino bilo tradicionalno dalmatinsko vino “Prošek”. Vekovima se proizvodilo i predstavljalo jedan od zaštitnih znakova dalmatinskog vinarstva, međutim od 2013. godine ovaj naziv je zabranjen za upotrebu iako nikakve veze sa originalnim Prosecco penušavim vinom nije imalo. Ni po načinu proizvodnje niti po sorti grožđa za njegovo spravljanje.
Proizvodnja Prosecco vina
Proseko se pravi od visoko rodnih sorti grožđa, najviše od Glera (Prosecca) – zelenog grožđa, vrlo tanke pokožice i visokih kiselina, koji je idealna sirovina za penušavac. U proizvodnji ovog vina cilj je da se maksimalno očuvaju karakteristike sorte i voćne arome.
Već smo rekli da prosecco nije šampanjac, već penušavo vino. Osim razlike u sirovini od koje se dobijaju, najvažnija je razlika u tehnologiji. Šampanjci se proizvode tako što se druga fermentacija (pod uticajem kvasaca) dešava u boci, a kod prosecca u čeličnim tankovima po ubrzanoj metodi. Na taj način se smanjuju troškovi proizvodnje ,a gotov proizvod se dobija daleko brže, lakše i jeftinije.
između gradova Konsiljano i Valdobiadene
Tri vrste Prosecca
Prosecco može biti: normalno gaziran (spumante), blag (frizzante) i “tiho” (tranquillo). Najpoznatiji je, svakako, Spumante prosecco, koji odiše svežinom i vitalnošću. Prosecco se proizvodi sa različitim nivoom slatkoće, pa tako razlikujemo suvlji, kakav je “Brut”, i slađi, poput “Extra Dry” i “Dry”.
Uparivanje sa hranom
Kada probate prosecco možete osetiti najpre, ukus zelene jabuke, kruške, dinje, breskve i badema, a neretko i nagoveštaje grejpfruta ili limuna, uz blagu cvetnu ”završnicu”. Kao takvo, prosecco je “lako” vino za kombinaciju sa hranom, jer se slaže s raznim laganim jelima, salatama, pršutom, morskom hranom i mladim sirevima.
Konzumira se dobro rashlađen, a ima mali procenat alkohola, oko 12%. Spada u omiljeno letnje piće, naročito kod dama. Italijani retko kada popiju više od jedne flašice!
Srbija i Prosecco
Kad je u pitanju srpsko tržište, stanje sa proseccom je (možemo reći) haotično. Ima ga mnogo. Dosta brendova se pojavljuje i nestaje sa tržišta, a mali je broj onih koji dugo opstaju. Kod nas je prosecco, postao sinonim za penušavo vino, pa se vrlo lako može dogoditi da u restoranu pod ovim imenom dobijete neko kvalitetnije špansko, portugalsko ili slovenačko penušavo vino.
Penušava vina za dobro srce i bolje pamćenje
Naučnici iz Velike Britanije zaključili su da redovna konzumacija penušavih vina poboljšava pamćenje i dobro utiče na kardiovaskularni sistem zbog visokog nivoa antioksidanata u grožđu koje se koristi za fermentaciju. Čak su i Stari Rimljani verovali da će živeti duže ako piju proseko. Zato slobodno priuštite sebi da popijete čašu dnevno ovog divnog penušavca, i budite sigurni da će ono blagotvorno delovati na Vaše srce i mozak.
