Vuk Pajković: avanturista koji od malena obilazi našu zemlju uzduž i popreko, a lepote čarobnih predela beleži isključivo fotoaparatom sa filmom

Planinarenje Srbijom

Planinarenje Srbijom
je najlepše u proleće
pester

Pešterska visoravan, Srbija

Stiglo je proleće i možemo u šetnje Srbijom, zemljom prebogatom prirodnim lepotama, među kojima se planine poslednjih godina nekako baš ističu. Nisu planine u Srbiji naročito visoke, ali jesu jedinstvene lepote u svojoj netaknutoj prirodi i atraktivnim predelima. To dokazuje i rastuća želja za planinarenjem, i profesionalnim i amaterskim, koja obuzima sve više ljudi u Srbiji. Tako se u poslednje vreme povećava broj planinarskih akcija, što u organizaciji planinarskih klubova, što u sopstvenom aranžmanu.

vuk 1 e1618515212811

Vuk Pajković

 

Predivne fotografije naših planina “zapljuskuju” društvene mreže, pa se često dok ne vidimo belešku u tekstu gde su nastale, pitamo koji li to kutak na planeti ima toliko jedinstveni pejzaž koji bukvalno oduzima dah? A taj pejzaž nam je tu, “na dohvat ruke”, odnosno “na dohvat noge” i možemo ga i mi obići samo ako se dobro organizujemo.

Neke od tih fotografija su svakako one koje izrađuje na svojim putovanjima Vuk Pajković, čovek koji se inače bavi video produkcijom i digitalizacijom, a sretali smo ga godinama i na beogradskom FESTU-u, na kome je bio zadužen za odnos sa medijima. Kuriozitet je da on u ovom 21. veku, kada svako u svom džepu ima fotoaparat u vidu mobilnog telefona, nestvarne trenutke i atmosferu beleži isključivo fotoaparatom sa filmom (da li se iko seća kako je bilo dragoceno tih 36 snimaka i kako smo tada vodili računa gde ćemo usmeriti objektiv i kada kliknuti). Zato planine, predeli i ljudi na njegovim fotografijama imaju posebnu atmosferu i patinu.

Već gotovo deceniju, ovaj čovek prepun neke lepe energije, piše svoju priču putujući biciklom po Srbiji, koju otkriva još od malena:

– Moji roditelji su, osim na moru i na selu, voleli da provode vreme i na planini, i to je nešto što je utkano u mene. Mislim da je to strast koja se prenosi s kolena na koleno. Još kao mali sam išao redovno na Jelovicu na Bjelasici u Crnoj Gori, gde mi je dedovina. I moja ćerka Nika je imala rano detinjstvo sa puno planinarskih avantura – počinje priču za Premium Srbiju Vuk Pajković, i odmah dodaje da nisu sva ta putovanja uvek beležena samo na biciklu:

– Imao sam ozbiljnu povredu kolena na skijanju, 2012. godine. Tada mi je preporučeno da vozim bicikl što više. Sreća u nesreći je da je to bila prelomna tačka kada sam krenuo i u ozbiljnije biciklističke rute – seća se Vuk.

Ljudi često misle da im samo daleko putovanje može pružiti osećaj avanture, a avantura im  je tu, na dohvat ruke, što naravno ne isključuje i daleka putovanja

A te “ozbiljne biciklističke rute” su ga vodile širom naše zemlje, kroz predele i mesta koja su ga oduševila:

– U Srbiji su to definitvno vodopadi Stare planine, Pešterska visoravan i kanjon reke Gradac, mada bih uvek izdvojio prolećno cvetanje voćki u Šumadiji, na obroncima Rudnika. Uobičajena biciklistička prolećna ruta mi je Topola-Plaskovac-Masloševo-Stragari-Ramaća-Bare-Knić. U periodu cvetanja voća to je potpuno nesvakidašnje iskustvo, kako vizuelno tako i mirisno. Preporučujem.

I zaista, šta nas sve sprečava da mirišemo Srbiju na način na koji to radi Vuk Pajković već deceniju? Ne moramo biciklom. Možemo svakog vikenda da spremimo sendviče, spakujemo decu u auto i krenemo gde nam se tog momenta ide. Gde nas put nanese. Do neke planine, pa i proplanka, da dišemo, živimo, oporavimo se, igramo sa mališanima, popijemo kafu usput ili odlično jedemo u nekom od brojnih restorana, kojih u našoj zemlji ima na “svakom ćošku”. To možemo rekreativno. Pa, kada se poput Vuka, zaljubimo u putovanja, onda da planiramo i malo ozbiljniji put i pravac u njegovu realizaciju. Ovaj čovek pun poleta, to uvek radi vrlo temeljno, pa ga zato i pitamo do kojih destinacija je bilo najteže doći?

stara planina

Stara planina, Srbija

 

– Najčešće je najteže doći do najlepših predela. Postoji neko mistično iskustvo kada ideš ka predelu do koga se ne može doći vozilima, nego samo sopstvenim koracima. Te lokacije su obično najčistije, najmirnije, tamo osetiš neki spokoj. Primer toga je vrh Tri Čuke na Staroj Planini. Takođe, kada sam išao biciklom do Crne Gore, planirali smo tek tako da idemo što više po putevima sa najmanjim intenzitetom saobraćaja. Samim tim smo prošli nekim pravcima kojima nikada ne bih. Tako sam upoznao planinu Giljevu, sa prelepom četinarskom šumom i posebnim mirisom u vazduhu. Začuđujuće je koliko ima skrivenog sveta koji nam je tu pred nogama. Ljudi često misle da im samo neko daleko putovanje može pružiti osećaj avanture, a u stvari avantura ti je tu, na dohvat ruke. Što, naravno, ne isključuje i daleka putovanja – objašnjava Vuk.

Kada je reč o strasti za planinarenjem i avanturom uopšte, Vuk često citira jednu baku, koja kaže: Kada voda stoji – postaje bara, kada teče – onda je potok

I što je život, to su i putovanja, uvek se dogode nepredviđene stvari, bez obzira koliko detaljno se sve isplanira:

– Naravno da se ponekad dešavaju stvari koje niste mogli da naslutite, ali mislim da tome ne treba davati previše pažnje. Bitna je volja i vedrina duha. Sve ostalo je u drugom planu. Ono što je meni najbitnije je da se ne kreće u zahtevne akcije nepripremljen i po lošem vremenu. Nekoliko puta sam iskusio oluju na planini, kada si daleko od bilo kog smeštaja, a put je takav da ne može ni jedno vozilo da dođe po tebe, i tada sam naučio da se sa time ne treba igrati. Mislim da je ključno ne paničiti ni u kom slučaju. Panika je glavni neprijatelj – priča Vuk i dodaje da za putovanja po prirodi nije potrebna nikakva posebna fizička priprema:

– Fizička snaga se i stiče na samim putovanjima. Dobro je održavati fizičku spremu, to se podrazumeva. Što više hodaš, biće ti lakše da hodaš, što više voziš bicikl bićeš u sve boljoj formi za vožnju bicikla. Ono na šta bih uvek skrenuo pažnju je to da uvek, ali uvek treba računati i podeliti put tako da se pripazi da te ne uhvati mrak, pogotovo ako nisi opremljen. Od početne lokacije pa do cilja treba računati minimum isto toliko vremena za povratak. Imao sam iskustvo da me je pri povratku sa planinarenja uhvatio mrak u šumi bez opreme i nije bilo ni malo prijatno. Zdrav način života je po mom mišljenju kretanje, ali i umerenost u svemu. Kako bi rekla jedna baka koju često citiram: Kada voda stoji – postaje bara, kada teče – onda je potok.

bjelasica CG

BjelasicaCrna Gora

 

I svaki je predeo naše zemlje, tvrdi Vuk “potkovan” dugogodišnjim iskustvom putovanja, prelep i priča je za sebe:

– Ranije dok sam bio mlađi, očaravale su me bez premca najviše planine. Sada me očarava sve. Koliko sam nekada bio isključivo fasciniran divljinom planinskih predela, tim intenzivnim slikama kao sa druge planete, toliko me sada jednako ispunjava osećajem sreće miris pokošenog sena u ravnici ili smiraj dana pored neke vode. Ali moram da priznam da se i dalje kada osetim miks mirisa planinskog vazduha, četinarske šume i ledene vode iz potoka, osetim nekako drugačije. Kao da imam 30 odsto više snage za sve.

Proleće je vreme za pokret, a Vuk predlaže obilazak mesta koja obiluju vodama, poput Sopotnice i Kamene Gore, a i splavarenje je najatraktivnije u rano proleće

 

Ravnica, planina, jezero ili kanjon neke reke, tek Vuk najčešće veoma spontano pravi planove za putovanja. Razmišlja o tome šta je u određenom godišnjem dobu najlepše posetiti, i šta mu je trenutno najlakše da izvede. Sledeće akcije su mu planine Stolovi i Tara, a da li je iskusio glamping, poslednjih godina sve popularniji i u svetu i u našoj zemlji i šta milsi o toj vrsti „glamuroznog kampovanja“?

komovi CG

Komovi, Crna Gora

 

– Nisam imao ta iskustva, ali sam na moru video kako to izgleda. Ne bih imao ništa protiv da tako provedem neko vreme na nekom lepom mestu. Mislim da što si više fizički povezan sa prirodom na nekom mestu, da ga samim tim bolje i upoznaš.

A sa lepim danima koji nam stižu, prolećem koje je na pragu, prirodom i ljudima koji se bude iz “zimskog sna”, dolaze i nova radovanja i putovanja za sve ljude poput Vuka. Proleće je, i prema njemu, pravo vreme da se krene u obilazak Srbije:

– Definitivno je pravo vreme za “pokret”! Proleće je vreme kada na površini ima najviše vode. Snegovi se tope i reke, jezera i potoci bujaju. Moj predlog je da se ide na obilazak mesta koja obiluju vodama, kao što su na primer Sopotnica i Kamena Gora kod Prijepolja. Takođe je i splavarenje najatraktivnije u rano proleće.

Zato svi, mapu u ruke i pokret ka nekoj od predivnih planina Srbije. Makar u ovom tekstu imate zaista divne preporuke gde bi to moglo biti ii u kom pravcu naše zemlje biste mogli da usmerite Vaš auto. Ili bicikl. Sasvim sve jedno.

Spavajte kao ljudi pre 200 godina

– Ako kojim slučajem pređete granicu, ne propustite planinu na kojoj sam zavoleo planine.

U pitanju je Bjelasica u Crnoj Gori, na koju sam išao još kao dete. Nemojte zaobići ni jezera, kao što su Ursulovačko, Pešiča i Šiško, prašuma Biogradska gora sa Biogradskim jezerom, vrh Crna glava… Planina je vulkanskog porekla i voda je svuda na površini. Miris planinskih trava i čiste vode je svuda okolo. Hrana je neverovatna, a ljudi živopisni i srdačni. U katunu Vranjak možete spavati na 1.800 metara nadmorske visine, na isti način kao što su ljudi spavali pre 200 godina – iskrene su preporuke ovog neumornog bicikliste za malo putovanja i van granica naše zemlje, a opet blizu.

 
bjelasica

Bjelasica, Crna Gora

 

Vuk Pajković za čitaoce Premium Srbije izdvaja i planine u našoj zemlji koje bismo svi morali da vidimo i doživimo.

5 TOP planina na koje treba otići ovog proleća u Srbiji:

 

1. Stara planina

 
stara planina2

Stara planina, Srbija

 

Staru planinu ne možete obići za jednu sezonu, možete je obilaziti godinama. Ono što sve možete videti i doživeti je veoma šarenoliko. Reke, vodopadi, vrhovi, pećine i pitomi ljudi. Topli do je najlepše planinsko selo u Srbiji. Od Toplog dola ka vodopadima, preko Dojkinaca ka Arbinju, to su staze koje su “breathtaking”.

2. Suva planina

 
suva planina

Suva planina, Srbija

 

Suva planina je odlična za vikend akcije. Veoma je dostupna i vremenski nije daleko od Beograda. Ako ostanete dva dana, možete obići više vrhova. Trem je najviši, a pogled sa njega je kao da ste otputovali negde daleko, daleko. U povratku ka gradu, ne smete promašiti restoran “Kod Brke”.

3. Rtanj

 
rtanj

Rtanj, Srbija

 

Rtanj je jedna od najmističnijih planina u Srbiji. Piramidalnog je oblika i mnogo legendi je vezano za ovu planinu. Rtanj miriše i oplemenjuje, ali i opominje. Potreban je ceo dan da biste se popeli na vrh i vratili u podnožje.

4. Kamena Gora

 
kamena gora

Kamena Gora, Srbija

Kamena gora je planina blizu Prijepolja. Kako bi rekao jedan od ljudi tamo, to je “divlja pitomina”. Na krajnjoj tački naše zemlje, ona odiše specifičnošću. Tamo možete da se osećate kao da ste odsečeni od sveta, na najlepši mogući način. Prvoklasna voda kulja sa svih strana, dovoljno je da imate jednu flašicu sa sobom i mirni ste ceo dan. Izvori su svuda. Najstariji bor u Srbiji se nalazi tamo, a u selu Guvnište možete naći pravi planinski smeštaj.

5. Borački krš

 
boracki krs

Borački krš, Srbija

 

Ovo je jedna atipična vulkanska pojava u sred Šumadije. Dostupan je, može se ići i sa malom decom i nije visok, niti zahtevan. Na putu ka vrhu, osim što prolazite pored srednjovekovnog groblja, scene iz šume su kao iz bajke. Te scene me podsećaju na neke slikovnice i crtane filmove iz detinjstva. Ovu planinu stavljam na listu pored ostalog jer se nalazi u opštini Knić, gde je moja dedovina po majčinoj strani. Svake godine se popnem, više puta.