Pravoslavni vernici 7. januara slave Božić, dan kada se rodio Isus Hrist. Neki od najlepših običaja u našem narodu vezani su za ovaj i dane posle njega – od paljenja badnjaka, postavljanja slame u kući, po kojoj bi trebalo da “pijuču” deca, dok traže poklončiće – poneki slatkiš, suvo voće, bombonu ili neku paricu, preko dolaska položajnika u kuću, lomljenja česnice… Ali, pre svega, važno je da se svi tokom ovog najradosnijeg hrišćanskog praznikarođenja Hristovog, pa do Bogojavljenja (19. januara) pozdravljamo rečima “Mir Božji, Hristos se rodi!”, a otpozdravljamo sa: “Vaistinu se rodi”.

Jedan od najradosnijih pravoslavnih praznika. Božić pravoslavni vernici slave 7. januara, uz obavezan pozdrav: Mir Božji, Hristos se rodi

Narodni običaji

Nisu se mnogo promenili narodni običaji za Božić. I nekad i sad pozdrav je isti, božićna pečenica i česnica važne, a položajnik veoma poštovan. Prilagođavani su, naravno, u zavisnosti od sredine u kojoj se proslavlja, i prema mogućnostima u urbanim sredinama, u kojima, na primer, ne može badnjak da se pali u šporetu “smederevcu”, uz reči: “Koliko varnica – toliko parica”, ili da se stavi slama ispod stola na kome je svečana božićna trpeza, jer jednostavno u gradu slamu nemamo gde da nabavimo. Ali su suština i simbolika obeležavanja praznika iste – skromno slavljenje čestitosti i dobrote.

Narodni obicaji

Kad god su narodni običaji vezani za bilo koji verski praznik u pitanju, priča se potegne i oko toga šta je pagansko, a šta iskonsko. Međutim, Goran Radenković, profesor Bogoslovije “Svetog Save” u Beogradu, sa kojim za Premium Srbija razgovaramo o Badnjem danu, Božiću, svečanoj trpezi, običajima i suštini ovog praznika, kaže da “pagansko nije nužno i ružno”:

– Iza svih paganskih običaja stoji jedan socijalni racio, samo ga treba otkrivati. Pored Starog zaveta, na fakultetu predajem i istoriju religije, pa onda u paganskim običajima prepoznajem nešto što je mnogo važno. To pagansko je kršteno, jer stari običaji žive i dalje. U nekim običajima u Francuskoj, Srbiji i bilo gde u svetu, vidimo nešto što je živelo 3.000 godina, možda još i duže, u Neolitu, ko zna. Tako da pagansko ne mora da znači nešto što je i nužno ružno. Naprotiv – objašnjava profesor Radenković.

Božić Bata – Kad Božić lupa na vrata

Deci su se, pre Drugog svetskog rata, isključivo na Božić davali pokloni koje im donosi Božić Bata – pravoslavni pandan Deda Mrazu, odnosno Svetom Nikoli. Naziv je dobio po reći “bat” (lupanje, udaranje), pa bi se u doslovnom značenju Božić Bata mogao tumačiti kao da Božić lupa, udara, dolazi na vrata. Među italijanskim hrišćanima običaj je nekada bio da poklone donosi Bobo Natale, a među francuskim La Befan, sve dok jedna velika kompanija nije izmislila Deda Mraza i lansirala ga na tržište 20.veka.

Pravoslavni običaji za Badnje veče i Božić

Slavimo ih dan za danom, a običaji i shvatanja vezana za njih su veoma ispreplitana, pa su tako Badnji dan i Božić neraskidivo povezani.

Na Badnji dan, a u nekim krajevima i prethodnog dana, domaćin u rano jutro odlazi u šumu i donosi granu mladog cerovog ili hrastovog drveta. Badnjak – po kome je ovaj dan i dobio ime, se u kuću unosi na Badnje veče. Jednim delom Badnjaka se nekada ložila vatra, pa kad pregori nosio se u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio sutradan, na Božić. Ovaj običaj se i danas ponegde poštuje, a u gradskim sredinama badnje drvce ili grančica se kupuje na pijaci, i u kuću unosi čak i dan-dva ranije. Mnogi ga kite suvim voćem i bombonama, a ispod njega stavljaju poklone za najdraže.

Po pravoslavnom običaju, na Badnji dan se vraćaju svi dugovi i sve pozajmljene stvari.

Sutradan ujutru, na Božić, odlazi se u crkvu na pričest posle posta koji je trajao 40 dana, a čiji je cilj duhovno i fizičko pročišćenje. Iako su vernici na Badnje veče u ponoć prisustvovali paljenju badnjaka u najbližem hramu ili crkvi, običaj je i da svaka porodica isto uradi u svojoj kući. Badnjak u kući, dakle, treba da pali takozvani položajnik – muška osoba koja nije iz kruga porodice, a koja je prva ujutru prešla kućni prag. Običaj je da položajnik dok gori badnjak govori: “Koliko varnica – toliko parica”, čime porodici kuće u koju je došao želi blagostanje i sreću cele sledeće godine.

Paljenju badnjaka crkva je dala obredni smisao – grejanje oko badnjaka simbolizuje zagrevanje ljubavlju prisutnih ukućana, jer svako ovaj praznik obeležava u svom domu, a svetlošću vatre razgoni se mrak praznoverja, neznanja i neverovanja i ukućani se ozaruju miljem i obiljem.

Pravoslavni obicaj za Badnje vece

– Slava Bogu, mir na zemlji, i među ljudima dobra volja, to je esencija Božića. koji pripada starijem sloju praznika. Spomen rođenja Hristovog nekada se slavio zajedno sa Bogojavljenjem, koji je stariji praznik, nastao u 2. veku na Nilu, kada su praznici, zapravo bili tesno vezani za žrtvovanje dece, čime se praktično osvećivala voda Nila – objašnjava profesor Radenković i dodaje da je Božić najsvečaniji od 12 velikih praznika:

– Mesec i dan rođenja Isusa Hrista su nepoznati, jer se tada vreme nije računalo kao danas. Tek u 4. i u 5. veku se uvodi praznik Božić u istočnom delu Hrišćanstva, kada su Istok i Zapad bili jedinstvena vaseljena, odnosno dva plućna krila kojima diše čovek. Nama je Zapad dao taj predivan praznik, kao što smo mi njima darovali Bogojavljenje i Hristovo Vaskrsenje. Božić je lep praznik koji je Istok na jedan lep način prihvatio preko Svetog Grigorija Bogoslova, tada vaseljenskog patrijarha, a on od pape Liberija, i počeo da ga praznuje 25. decembra, po Gregorijanskom, odnosno 7. januara po Julijanskom kalendaru – kaže naš sagovornik.

Badnji dan i Božić su neraskidivo povezani, slavimo ih dan za danom, a običaji i shvatanja vezana za njih su veoma ispreplitana

Trpeza za Božić i Badnje veče

Za Badnji dan se priprema posna trpeza. Na njoj su uglavnom postavljene: suve paprike punjene povrćem, pirinčem ili pasuljom, posna sarma, posni pasulj, pita od kupusa, “krompiruša” ili pita s orasima, riba, salata od krompira, orašasti plodovi i sušeno voće, pečena bundeva, kompot, posni sitni kolači. Na stolu je žito koje simbolizuje početak novog vegetacionog perioda i novog života.

Bozicna trpeza

Božićni ručak je mrsni i šarenolik, uz obaveznu božićnu pečenicu i česnicu. Kažu da na Božić ne valja ništa od hrane sklanjati sa stola, pa tako sa božićne trpeze, malo-malo, pa možemo gricnuti pečenje, pršutu, salate… Još jedno od verovanja je da na Božić mladići treba da poklone jabuku devojci koja im se sviđa. Ako devojka prihvati jabuku, sigurno će biti njegova u toku naredne godine.

U Vojvodini se i dalje neguje običaj da posle Božićnog ručka deca idu u korinđanje, odnosno idu od kuće do kuće, pevaju po jednu Božićnu pesmu, i tako domaćinu nameću obavezu da im za to plati – u kolačima ili nekim drugim darovima. Ako domaćin ne plati, veruje se da će mu cele godine “ići naopako”.

– S božićnom trpezom se poslednjih godina ipak malo preteruje – kaže profesor Radenković.

– Praznik rođenja Hristovog je, pre svega, praznik mira, skromnosti i kinotičnosti, silaženje Boga, njegovo dolaženja do poslednje, nulte tačke ljudskog postojanja, u kojoj, kako kaže Sveti Atanasije Veliki, Bog postaje onakvim kakvi smo mi, da bismo mi mogli da postanemo onakvim kakav je On. Nije to samo pitanje božićne pečenice i uopšte trpeze, koja naravno treba da bude svečana, ali sve to mora da bude jako skromno, ali sa dozom otmenosti aristokratske.

Poruka Božića je mir, a prema rečima profesora Radenkovića, uvod u ovaj praznik su praznici poput materica, paterica, detinjaca:

– Ti praznici, zaključno sa Božićem i jesu esencija svega, jer su u svakom od njih u centru pažnja i poverenje koje se uspostavlja u jednoj porodici. Uz darove koji se daju i dobijaju, reč je o tome da se istaknu empatija i požrtvovanost.

Položajnik je prvi muški gost za Božić u svakoj kući; prvog dana Božića se nikome ne odlazi u posetu, ali je zato drugi dan ovog praznika namenjen za posete

Česnica

Česnica je božićni hleb koji zauzima centralno mesto ovog praznika i božićne trpeze. Naziv česnica potiče od reči “čest”, koja je stara reč za “deo”, “komad”, ali i od reči “čestitost”, koja bi trebalo da bude najvažnija osobina ne samo oko praznika. Običaji nalažu da se česnica mesi ujutru na Božić, a ne unapred, na Badnji dan!

Mešenje ovog hleba prate razna pravila i obredi, ali mu je zajedničko da se mesi od belog brašna, da sadrži onoliko delova koliko ima ukućana, da se ukrašava raznim figurama koje simbolizuju veru, čeljad, stoku, njive, voće… i da se u njega stavlja “parica”. Posle rezanja ovog hleba, što čini domaćin kuće uz molitvu, kuvanu pšenicu, crno vino i sveću, svi ukućani okreću hleb s leva nadesno, pa ga lome između sebe. Za onoga ko pronađe metalni novčić veruje se da će u narednoj godini biti srećne ruke, posebno blagosloven i da će ga pratiti sreća i blagostanje.

Cesnica

– Pa i to “pravilo” ima neku efharističku dimenziju. Ko nađe paru, biće mu dobra i berićetna godina. Pa i to može da bude i paganski običaj, jer ništa u slobodi ljudskoj što je suština hrišćanstva – odabira, slobode, svetosti, pada, uspona čovekovog – ne može da predodredi godinu. Ali je ostalo nešto od te lepote same molitvene želje. Često zaboravljamo da je ovaj svet dobar, pa je i ovo verovanje da će nam godina biti dobra, bogata, plodna, berićetna, skromna želja da svima bude dobro.

Položajnik – božićni običaj

Položajnik je prvi muški gost za Božić u svakoj kući. Prvog dana Božića se, inače, nikome ne odlazi u posetu. U kuću treba da uđe samo položajnik (nazivaju ga još i polaznik, radovan) koji simbolično dolazi da bi ukućanima doneo sreću i blagostanje.

Zato su se za položajnika birale osobe za koje se smatra da im sve ide od ruke, a u nekim krajevima običaj je da se ovaj zadatak poveri i deci, jer su ona sama po sebi sreća. U nekim krajevima položajnik domaćinu na poklon donosi jabuku okićenu novcem, što simbolizuje da svojim dolaskom donosi zdravlje i blagostanje u tu kuću.

Domaćin položajnika dočekuje na pragu svoje kuće i posipa ga žitom, a položajnik mu uzvraća rečima: “Dobro jutro. Srećan vam Božić!” Domaćin obično odgovara: “Sve ti srećno i čestito bilo!”, a zatim položajnik “pozdravlja” badnjak džarajući ga grančicom. Varnice “prskaju” po kući, što položajnik prati obrednim rečima: “Koliko varnica – toliko parica, koliko ovih varnica – toliko zdravlja, sreće i napretka”

Onda se položajnik prvi omrsi i time se prekida Veliki božićni post.

Nama je Zapad dao taj predivan praznik, kao što smo mi njima darovali Bogojavljenje i Hristovo Vaskrsenje, objašnjava profesor Goran Radenković

Običaji za drugi dan Božića

Crkva Božić slavi tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Sabor Presvete Bogorodice je pravoslavni praznik, koji se slavi drugog dana Božića. Posvećen je Bogorodici koja je rodila Isusa Hrista i zbog toga se i praznuje drugi dan po rođenju Hristovom. Ovaj praznik ima korene u ranom hrišćanstvu, kada crkveni kalendar još nije bio u potpunosti razvijen. Iako danas postoje mnogi praznici posvećeni Presvetoj Bogorodici, ovaj jedinstveni se i danas zove danom Sabora (sabranja) Presvete Bogorodice.

Prema rečima profesora Gorana Radenkovića, običaji za drugi dan Božića su uglavnom liturgijske prirode:

– Liturgijske su obaveze uglavnom ovog dana. Praznična liturgija koja je valorizovana određenim načinima pevanja, ikosima, koji slave ulazak Boga u tvorevinu. Nije mogao čovek sam svojim naporima ništa da uradi. Ipak je bilo potrebno da siđe Isus Hrist, potrebno je bilo neko pomazanje s neba da bismo mogli da vidimo, i progledamo iz pećine u kojoj smo tada bili. Hiljadama godina pre.

U narodu takođe postoje razni običaji za drugi dan Božića. Nekada je u Vojvodini red bio da se u svim selima na ovaj dan jašu konji, jer su tako jahači “vijali Božić”. Svečano okićeni konji sa mlađim okićenim momcima, u galopu su jurili seoskim ulicama. Obično su svraćali u kuće u kojima su živele devojke za udaju, a domaćini su ih častili pićem.

Drugi dan Božića, narod kaže, trebalo bi da se posvetite šetnji i poseti prijateljima i kumovima, jer “ko ima prijatelje, bogat je čovek”. Kako je običaj da se za Božić ostaje kod kuće i da se prvi dan ovog praznika provodi sa porodicom, drugi dan je bio vreme kada se obilaze rođaci, prijatelji i kumovi. Božić je vreme oprosta i mirenja, pa se veruje da se na današnji dan mire i oni koji su godinama u svađi, a ovoga dana nije dobro bilo koga oterati sa kućnog praga.

Drugog dana Božića, za prazničnom trpezom koja je još postavljena, svi u zdravlju i veselju slave najradosniji praznik hrišćanstva.

Nazdravite i Vi u slavu Božića!