“A la carte” – šta to zapravo znači?

U našem jeziku često se jelovnici nazivaju meni, što nije tačno, jer je “meni” popis jela za određeni obrok sa utvrđenom cenom, a jelovnik ukupna gastronomska ponuda sa naznačenim cenama jednog restorana. Osnovna podela menija je na “A la carte” (a la kard) i “Table d’hôte” (tabl dot).

Šta je “A la carte”?

Nema šanse da se i Vi u nekom momentu to niste zapitali? A u poslednje vreme ovu frazu viđamo češće nego ranije. Ima je u pričama o restoranima, hotelima, venčanjima, svadbama… To ne čudi, naravno, jer izraz “A la carte” znači zapravo – jelovnik. Još preciznije – prema jelovniku. Zato ga i vezujemo za ove kategorije. Možda lepše i otmenije zvuči kada kažete i napišete, ali termin “à la carte” se koristi samo zato da bi opisao stavke i cene u meniju, iz koga možete slobodno birati jela, a ne naručivati prema utvrđenom jelovniku.

“A la carte” – definicija i poreklo

“A la carte” je jelovnik sa ukupnom gastronomskom ponudom i naznačenim cenama. Izraz “A la carte” potiče iz francuskog jezika, a koristi se od 19. veka. Od tada u jelovniku svako jelo ima posebnu cenu, pa se jela zasebno i naručuju i – prema naručenim stavkama – naplaćuju. Gost sam bira i sastavlja svoj obrok iz ponude, iz svake grupe ponuđenih jela. Na kraju se sve sabere, konobar “podvuče crtu” i gost plaća krajnju cenu.

Jela po narudžbi “À la carte” pripremaju se tek nakon što gost svoje jelo odabere i naruči. Za gosta je to svakako bolje, jer mu na sto stiže sveže pripremljena hrana. Jedina “mana” im je ta što će sigurno malo duže sačekati nego što bi čekao da je naručio jelo prema utvrđenom jelovniku. Ali, za restorane ovaj način porudžbine znači da im je potreban veći prostor u kuhinji, kao i odgovorajuća oprema i obučeno osoblje. “A la carte” način ishrane za restorane, znači takođe i neekonomičnost, odnosno veći gubitak hrane i otpadaka.

Šta je “Table d`hote”?

“Table d’hôte” je takođe izraz francuskog porekla, a u prevodu znači – tabela domaćina. To je ponuda kompletnog obroka, sastavljenog od više jela, sa unapred utvrđenom, fiksnom cenom, koja se podrazumeva i u slučaju da ne naručimo doslovno sve iz utvrđene “tabele domaćina”.

“Table d’hôte” meni uključuje unapred pripremljena jela (dostupna su u određeno vreme, na primer, doruičak do 12 časova, ili dnevni meni za ručak, koji ne možete naručiti posle određenog vremena u restoranu tog tipa), prvaljenje veće količine hrane i serviraje željenih jela bez dužeg čekanja.

Ovaj tip menija je ekonomičan iz perspektive restorana, jer ima manji gubitak hrane i otpadaka, ne zahteva obučeno osoblje i po ceni je mnogo pristupačniji od “A la carte”-a.

Osnovne razlike između “A la carte” i “Table d´hote”

Osnovna razlika između “A la carte” i “Table d´hote” je u ceni i izboru jela.  “A la Carte” uključuje širi raspon jela, koji birate sami, dok je Table d’hote tip menija, koji se sastoji samo od određenog broja ponuđenih jela, za određenu cenu.

Za razliku od “À la carte”, kod “Table d’hote” je specifično to što gost, iako ne konzumira određeno jelo iz menija, mora da plati puni iznos koji je određen za to. Ovaj način usluge je za gosta možda jednostavniji i praktičniji kada je u žurbi, jer se jela serviraju bez dužeg čekanja, u dnosu na “A la carte” izbor.

Kod “A la carte” izbora jela, iznos svakog naručenog jela se sabira, pa plaćate samo to što ste izabrali da obedujete, dok se kod unapred utvrđenih jela, odnosno “Table d´hote” obroka, naplaćuje i nešto što možda ne želite ili ne volite da jedete, ali spada u kompletnu ponudu “table domaćina”

“À la carte” i “Table d’hôte” samo su neki od postojećih menija, ali su svakako polazna osnova za sve ostale termine, koji se koriste u svetu ugostiteljstva.