BORKA TOMOVIĆ, GLUMICA
Kafa
Kafa
mi je jedini porok
Ona svoju glumačku karijeru od početka vodi mudro i vrlo promišljeno. Tako ide i kroz privatni život. Ona “ne izlazi iz zamrzivača”, ali kada je gledate u pozorištu ili na televiziji, ume često da Vam zaustavi dah. Veliki je humanitarac, ali o tome ne priča, jer tako pravi humani ljudi i rade. A deca, koja se nikad ne daju prevariti, je prosto obožavaju. Ali, to je i logično, jer je po završenom Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a i malo pre toga, prvo zablistala u čuvenom serijalu “Fazoni i fore”.
Pozorišne predstave u kojima je ona Snežana, Vasilisa, Princeza Briga, Anika, Mačka, Dezdemona, Alisa.., uvek su prepune, a mališani neprestano reaguju iz publike i ne daju da joj se bilo šta loše dogodi na sceni. To je umetnost. Zadiviti i obradovati decu. Priznaćete, to ne može svakom da pođe od ruke. Svaku ulogu odigra baš onako kako treba, a opet ostaje svoja i živi u svojoj koži apsolutno opušteno i pošteno.
Igrala je u brojnim domaćim TV serijama, poput “M(j)ešovitog braka”, “Košarkaša”, “Ljubav, navika, panika”, “Žene s Dedinja”, pa u ostvarenjima “Cvat lipe na Balkanu”, “Urgentni centar” “Ubice mog oca”… Najsvežije je pamtimo kao Vanju u popularnoj seriji “Istine i laži”, ali je tron sredinom 2018. godine prepustila koleginici Sofiji Juričan, zbog lepog razloga – rođenja sina.
I mogli bismo zaista, sa debelim pokrićem, da je hvalimo još “nadugačko i naširoko”, i opet to ne bi bilo preterivanje, jer takva je naša sagovornica, srpska glumica – Borka Tomović.
Upravo sa njom pričamo o predelima u Srbiji koje bi volela da poseti, gde uvek putuje, voli li da degustira rakijicu, kafu, vino ili pivo, mašta li o venčanici… A na svako Premium pitanje Borka odgovara bez kalkulacija, otvoreno i iskreno. Tako je od prvog koje smo joj postavili – Koji restoran u Srbiji joj je zasad jedno od najboljih gastro-iskustava; koji Vas je prijatno iznenadio, a u koji volite redovno da svratite na ručak ili večeru?
– U Beogradu najviše volim da jedem u restoranima u kojima se osećam prijatno, u kojima je nekako domaćinska atmosfera. Takvi su “Mezestoran Dvorište”, restoran “Zvezdara teatra”, “Zapata” i “Moon sushi bar” – izdvaja ih naša šarmantna sagovornica. – Kad god mi dođu prijatelji iz inostranstva ili kada sam sa prijateljima odavde sa kojima volim da izlazim na ručak ili večeru, negde nam je prvi izbor “Moon”, zato što sam veliki ljubitelj sušija. Najbolje gastro iskustvo neka onda bude “Moon sushi bar”, jer tamo volim najviše da jedem. Toliko volim suši, da sam čak otišla i na jednu radionicu da vidim kako se pravi. Planiram to i da usavršim, da bih suši mogla da pravim svojim ukućanima.
* Srbija je ponosna na svoju tradicionalnu kuhinju. Šta biste izdvojili sa te trpeze i zašto? Skuvate li i Vi nekada nešto od naših jela na koja smo toliko ponosni?
– Da, volim našu tradicionalnu kuhinju, mada moram da priznam da mi ona malo teže pada, nije mi za svaki dan, tako da najviše volim mamine punjene paprike i to je možda moje omiljeno jelo iz naše kuhinje. Ne kuvam naša jela, jer čini mi se još nisam toliko vešta. A nemam ni toliko vremena za tu vrstu kuhinje, za koju je sigurno potrebno više vremena od onoga što ja spremam. Moja jela su uglavnom sva gotova za 15, 20 minuta. Inače, domaću hranu volim da jedem u jednom malom restoranu, zove se “Ognjište”. To je porodični biznis i tu prave najbolja domaća jela ispod sača, musaku od tikvica, punjene paprike, mućkalicu… Ma, eksperti su u tome, tako da kada se uželim domaće kuhinje, najčešće jedem kod njih.
Najbolje gastro iskustvo joj je suši u “Moon baru”, od domaćih jela najviše voli mamine punjene paprike, rakijicu stavlja uvek pre vina i piva, koje zapravo nikad i ne pije
* Sa nekom dragom osobom najviše uživam kada: otvaramo bocu dobrog vina, popijemo kvalitetno pivo, degustimo neku novu rakijicu?
– Degustiramo neku novu rakijicu. Baš sam pre neki dan probala medovaču sa lavandom i to mi je bio veoma zanimljiv, novi ukus. Volim da probam kada neko pravi domaće, jer onda ima specijalan šmek, vidi se da se neko baš potrudio i onda sve ima potpuno drugačiji i osećaj i ukus.
* Putovanje po Srbiji koje nikad nećete zaboraviti, i zašto?
– Priznajem da sam u tom smislu prilično konvencionalna i da stalno idem na isto mesto. To je Zlatibor, i to je mesto za koje sam vezana od detijstva. Tu sam išla sa mamom, tatom i sestrom, i leti i zimi, tako da se sad ta tradicija nastavlja i uvek volim da odem tamo. Tamo su mi se desile neke divne stvari i prelepo je svaki put kad odem. Prošle godine smo na Zlatiboru, odnosno u Ljubišu, održali radionicu mladoj deci pesnicima. Ljubiš je rodno mesto Ljubivoja Ršumovića i bilo mi je zanimljivo da istražim okolinu te divne planine. Prepuna je lepih mesta koja se ne nalaze u strogom centru. Priroda je fantastična, tako da sam obišla i Sirogojno, i Mokru Goru, gde sam išla na putovanje čuvenom Šarganskom osmicom, pa mi je sve bilo uzbudljivo i lepo. To je jedno od prvih putovanja na koje sam vodila svog sina, tako da mi je veoma emotivno sve to u pamćenju.
Ne mašta o venčanici, jer ne mašta ni o venčanju, ali ako bi baš morala da bira, to bi bilo nešto krajnje jednostavno, što ne bi baš ličilo na venčanicu
* Noćni život Beograda obožavate, ne poznajete, iskusite ga s vremena na vreme?
– Noćni život Beograda ne poznajem. Nisam obožavalac i ne provodim toliko vremena u izlascima, prosto mi se promenio život i ritam, i sada više uživam u nekim laganim večerama, kućnim druženjima i nekom vidu žurki, ali dok sam izlazila možda mi je jedno od omiljenih mesta bio klub “Bit”, koji se nalazio u BIGZ-u, a koji su držali moji prijatelji. I žao mi je evo što sad saznajem da će se BIGZ zatvoriti, zato što mislim da je to jedno jako važno kulturno i kultno mesto i noćnog života Beograda, a i kulturne muzičke scene kod nas. Izuzetno mi je žao što to više neće biti. I mislim da je velika šteta da ga zatvaraju.
*Da li ste vino, rakija ili pivo tip? I zašto?
– Ako baš moram da izaberem neko od ove tri vrste pića, to bi svakako bila rakija. Mada nisam baš ni jedan tip od ponuđenih, jer vino, nažalost, uopšte ne pijem, pivo takođe, a rakiju volim da popijem s vremena na vreme. To uglavnom budu medovača ili višnjevača. To su moji favoriti i zato biram rakiju.
* Voćka u rakiji koju najviše volite je šljiva, kruška, jabuka, dunja, kajsija… Ili nešto sasvim drugačije?
– Već sam rekla da najpre biram medovaču ili višnjevaču, pa bi i voćka koju najviše volim u rakiji bila višnja.
Zlatibor joj je omiljeno mesto u Srbiji na koje tradicionalno odlazi, dok je bila mala išla je tamo sa roditeljima i sestrom, a sada na ovu divnu planinu vodi dvogodišnjeg sina
* Spadate li u tipove koji oči ne mogu da otvore bez jutarnje kafe? Koju kafu volite da popijete preko dana i preterate li nekad u broju šoljica?
– E pa da. Eto, ako mogu da kažem da imam neki porok, to je definitivno kafa. To je moka kafa koju pijem sa pirinčanim mlekom i za, kao zdraviju varijantu, koristim i kokosov šećer. Ali, pijem ih mnogo i apsolutno ne mogu da otvorim oči bez kafe! To mi je zaista greh i popijem ih dosta šoljica preko dana. Sada pokušavam da smanjim broj šoljica kafe koje dnevno popijem. Moram.
* Mesto u našoj zemlji koje biste baš voleli da obiđete, i zašto?
– Volela bih malo više da obiđem planine Srbije, zato što sam se mnogo vezala za pomenuti Zlatibor i verujem da bi mi to bilo interesantno. Volela bih da odem na Taru, na Zlatar, Divčibare, na kojima nisam bila od kad sam bila mala. To su mesta koja bih volela da obiđem.
* Preporučite našim čitaocima hotel ili omiljeni spa centar u Srbiji u kojem ste ostali bez teksta?
– Moram da priznam da ne idem po hotelima po Srbiji, jer češće sa prijateljima odem u neku kuću ili se smestimo u neki privatni smeštaj, tako da od hotele zaista ne bih mogla ništa da preporučim.
* Kakva je Vaša venčanica iz snova? Maštate li o njoj?
– Ne, zato što ne maštam ni o svadbi. Ako bih baš morala da biram, to bi bilo nešto krajnje jednostavno, što ne bi baš ličilo na venčanicu. Moram da priznam da nikada nisam maštala o venčanju kao o činu, zato što mi je mnogo važnije i bitnije da se sa nekim ko mi je partner pronađem i da imam neku suštinsku bliskost, od samog čina venčanja. Razumem i poštujem mnoge ljude kojima je to divan ritual, ali ne spadam u tu grupaciju. Što ne znači da možda jednog dana neću obući venčanicu i udati se.
