Tu na Goliji, između dve svetinje, manastira Studenica i Gradac, ušuškano je pitomo selo Rudno. Na nadmorskoj visini od 1.100 m, a opet čudesno ravno i, pre svega, blagotvorno, dočekuje goste širom otvorenog srca. Svako će ovde od takozvanih lokalaca, bez bojazni, zastati da popriča sa Vama ili da Vam odgovori na pitanja gde je šta, ako ste se možda malo izgubili, dolazeći do njega kraćim makadamskim putem iz Studenice, ili dužim, asfaltiranim preko Gradca. Ovoga puta, reportažu smo započeli „naopako“, prvo od ljudi, jer su zaista oni najdragocenije blago u ovom delu Srbije. Pružiće Vam smeštaj i hranu, toplu reč i osmeh. Svako će Vam srdačno „nazvati“ dobar dan, a ako ovde čak i slučajno „zabasate“, ne brinite, nećete ostati ni bez prenoćišta, ni bez hrane. To je sigurno.

A Goliju, tu čudesnu planinu, morate posetiti. Ova “Srpska Švajcarska” nalazi se zapadno od Raške, na 40 km od Ivanjice i na 32 km od Novog Pazara, a od Beograda je udaljena 214 km. Autoputem “Miloš veliki”, pa Ibarskom magistralom, tu ste “za čas”. Može to da Vam bude destinacija za jednodnevni izlet, ako živite negde u blizini Kraljeva, Čačka, Ivanjice, Raške… Možete se tu smestiti i na produženi vikend, ako ste iz nekog udaljenijeg mesta, ali da je ova planina i vazdušna banja melem za telo i za dušu, shvatićete tek ako se ovde budete zadržali makar 10 dana. I obavezno proverite da li je tačno to što svi tvrde, a što su i doktori proveravali, da je Golija jedna od najboljih planina na kojoj ćete popraviti krvnu sliku i regenerisati svoj organizam

Brojni su benefiti ovih prostora na jugozapadu Srbije i uopšte ne čudi činjenica da je ovde srpska država nastala, da je ovo tlo na kom je krunisano sedam srpskih kraljeva, da je ovde istorija ispisala najsvetlije srpske trenutke, i da je upravo ovo mesto rodonačelnik dinastije Nemanjića – Stefan Nemanja, krajem 12. veka, izabrao da podigne veličanstvenu zadužbinu – manastir Studenica, a Jelena Anžujska, žena kralja Uroša, baš ovde, na obroncima planine Radočelo, na severnom podgorju planine Golije, 1268. godine, podigla manastir Gradac.  

Golija  je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, koju je UNESCO uvrstio u svetsku listu Rezervata biosfere, kao “Golija-Studenica”

Golija  je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji, koju je UNESCO, u okviru Parka prirode od 75.183 ha, proglasio Rezervatom biosfere “Golija-Studenica”. A, Vlada Republike Srbije je 2001. godine donela Uredbu kojom se planina Golija stavlja pod zaštitu kao “Park prirode Golija” i svrstava u 1. kategoriju zaštite kao prirodno dobro izuzetnog značaja.

I trebalo je zaštiti ovu gotovo nenadmašnu lepotu, koja Vam na svakom koraku priređuje novo iznenađenje. Koliko god dugo da boravite na Goliji, iznova ćete se diviti njenim gotovo neprohodnim šumama, bujnim pašnjacima, čestim i čistim izvorima, stanovnicima, njihovim naravima, govoru, nošnji i drugim lepotama i retkostima. Krstarenje ovom planinskom lepoticom Vam, sigurno je, nikada neće dosaditi. Izdiže se ona ponosno i vidi se i kada se odmaknete u pravcu Kopaonika, Peštera ili u pravcu Dragačeva. Ova magična planina (gle čuda!) ima oblik potkovice i prostire se između Ibra, Moravice, Peštera i Radočela.

IMG E3625

Planina je u rano proleće prepuna skupljača lekovitog bilja koga u Goliji ima više od 100 vrsta. I pored neplanske eksploatacije Golija je ostala prebogata šumom, tako da ćete u nekim delovima naći stabla visoka i do 40 metara. Na Goliji je zabeleženo 1.091 vrsta živog sveta, 117 vrsta i varijeteta algi, 40 vrsta mahovina, 7 vrsta lišajeva  i 75 vrsta gljiva. Ova planina je centar reliktnih biljnih vrsta i carstvo planinskog javora, koji ovde gradi najlepše i najočuvanije listopadne i listopadno-četinarske šume. Planinski javor je vrsta koja je preživela ledeno doba, danas je fragmentarno očuvana, a sa aspekta raznovrsnosti flore poseban značaj ima zelenika.

metaraje nadmorska visina Golija

hektarazauzima Golija, koju je UNESCO proglasio Rezervatom biosfere

metaravisok je Jankov vrh, najviša tačka na Goliji

Prebogata je Golija i raznim vrstama divljači, pa nije čudo što njome danas često krstare lovci na vukove, lisice, divlje svinje, medvede, jazavce, jelene, zečeve. Zbog prisustva 95 vrsta ptica Golija je jedan od veoma važnih planinskih ornitoloških evropskih centara.

Vlada Republike Srbije je 2001. godine donela Uredbu kojom se planina Golija stavlja pod zaštitu ka “Park prirode Golija”

Jankov kamen i divna jezera

Najviši vrh Golije je Jankov kamen i nalazi se na 1.833 metra nadmorske visine, ali tu su i ostale tačke do kojih nije teško doći, jer ova planina nije strma, dobronamerna je i blagonaklona za planinare i turiste željne šetnje. Pored Jankovig kamena, tu su i: Bojovo brdo (1.748 m), Pašina česma (1.725 m), Radulovac (1.725 m), Odvraćenica (1.674 m), Tičar (1.492 m)… A predivno Tičar jezero (Dajićko), sa osnovom u obliku trougla i okruženo gustom četinarskom šumom, naći ćete na putu Kumanica – Bele Vode. Tu je i jezero Nebeska suza na Okruglici, na 1.495 m.n.v, nastalo posle zemljotresa u Rumuniji 1974. godine, kao i Košaninovo jezero, ispod Crepuljnika koje je potpuno zaraslo u tresavsku vegetaciju. Ukoliko niste baš u najboljoj fizičkoj kondiciji, pa ipak ne možete da se “pentrate” po ovim planinskim vrhovima, lagana šetnja kroz uređenu “stazu zdravlja” dugu 3 km, izuzetno blagotvorno utiče na opšte zdravstveno stanje, pa je topla preporuka svima, bez obzira na kondiciju, godine i vitalnost.

IMG E3704

Još jedna od divnih prednosti Golije je i ta što na njenim livadama nema ni kamička, košene su stolećima i odlične su prirodne staze za skijanje, kojima doduše, nedostaju dobri ski-liftovi i utaban sneg. Ali, ona zimi ima druge čari. Romantična je, ušuškana i topla (bez obzira što napolju “kosi” zima). Ima skijaša, ali ne onako sa “navalom” na hiljade turista kojima u nekom momentu ipak treba glasna muzika i provod do zore. Golija tome odoleva. Ovde se leže rano i ustaje rano. Jedino tako magija koju ova planina čuva, nikada neće izbledeti. Golija je planina sa najviše snežnih dana u godini.

vrstalekovitog bilja ima na ovoj planinskoj lepotici

metarasu u nekim delovima Golije visoka stabla

vrstaživog sveta je zabeleženo na Goliji

Srpski spomenici i manastiri

 

Na Goliji ćete videti brojne spomenike i manastire, s kraja 12. i početka 13. veka. Osim manastira Studenica i Gradac, tu je i crkva sv. Preobraženja u Pridvorici, ali i crkva sv. Nikole, takozvana Nikoljača, u selu Rudno. Nikoljača se smatra jednom od najstarijih srpskih crkava, mada se ne zna iz kog veka potiče, ali legenda kaže da je bila u sastavu Studenice i da je “preletela” baš ovde, među guste i visoke borove, da je Turci ne bi zapalili. 

viber image 2021 06 29 14 42 42

U selu Gradac nalazi se neuobičajeno veliki Gradački krst, na kome su ranohrišćanski simboli i slova ispisana 1662. godine.

Jedan od znamenitih spomenika kulture koji se može posetiti u podnožju Golije je i Rimski most, udaljen od Ivanjice 17 km. Iako nosi naziv Rimski,, za ovaj most se veruje da je iz doba Nemanjića. Jednolučni je, dužine 14 m i širine 2,4 m, obnovljen je i konzerviran.

Planinska lepotica Golija nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, “ispresecana” je gotovo neprohodnim šumama, bujnim pašnjacima i čestim i čistim izvorima

Etno domaćinstvo Šekler

Boljeg nema na Goliji! To odgovorno tvrdi autor ovog teksta, uz hiljade drugih turista koji su boravili u više nego ljubaznom, a profesionalnom, turističkom domaćinstvu Šekler, baš u golijskom selu Rudno. Domaćica i vlasnica Šekler domaćinstva – i van granica naše Srbije čuvena Milijana, rodonačelnik je seoskog turizma, jer se time bavi već više od tri decenije. Hranu priprema s dušom, srcem i uz mnogo mašte sa specijalitetima kraja: rudnjanskim sirom, kajmakom, nadaleko čuvenim golijskim krompirom i proizvodima od heljde: hleb, pita, kačamak, palačinke, a domaći specijaliteti koje ovde možete okusiti se ne nude nigde više u svetu. Pored silnih đakonija, ne zaboravite da probate pastrmku potočaru, sladak šumski med, i vrganj na žaru, čiji će Vam ukusi sigurno ostati večno utisnuti u sećanje. Baš kao i ljubaznost porodice Šekler. Njihove drvene kućice, sobe i brvnare, preudobne su i slatke, kao da su izašle sa neke razglednice. Domaćinstvo poseduje etno restoran Beli Bagrem, u koji možete uvek svratiti na domaću kafu i rakijicu, ali i na takozvani etno doručak: sir, kajmak, kačamak od heljde i fantastično domaće kiselo mleko. Svaka brvnara ima kupatilo, kompletnu kuhinju, trpezariju i dnevnu sobu sa televizorom. Toplo gostoprimstvo porodice Šekler, njihova izvrsna kuhinja i spremnost da Vam svakodnevno izađu u susret i upoznaju sa prirodnim lepotama okoline, garant su za odmor iz snova.

Golija – Planina koja leči

Leta na Goliji su veoma sveža, a zime imaju “parametre” alpskih planina. Sneg se neretko ovde zadržava i do juna. Voda i vazduh su ovde izuzetno čisti, a industrijski objekti ne utiču na životnu sredinu. Osnovni lekoviti faktor je vazduh, odnosno skup karakterističnih klimatskih faktora. Sve su to razlozi zbog kojih je Golija pogodna za lečenje velikog broja bolesti, poput hroničnih respiratornih oboljenja, kao što su bronhitis, astma i emfizem, kao i raznih bolesti krvi, poput trobmocitopenije, leukemije, maligne hemopatije i anemije.

viber image 2021 06 28 20 03 47

Kaže naš narod da bolje planine za popravljanje krvne slike nema. Proverite i Vi to. Uradite nalaz pre dolaska na ovu visoku lepoticu i proverite krvnu sliku posle 10-ak dana boravka na njoj. Iznenadićete se koliko je bolja. 

Mada lekovit može da bude i pogled na (maltene) seosku maskotu u najlepšem smislu reči – konja zanimljivog imena – Malko, koji voli ljude, pa tako s vremena na vreme “pobegne” gazdi, tu do bašte restorana Beli Bagrem, gde ga posetioci mame i fotografišu. A da zna da priča, Malko bi sigurno rekao da mu tu, među ljudima više prija ispaša. A i ljudima predivan pogled na njega.

Pogledajte kompletnu galeriju slika

Kliknite na sliku da je uvećate