Prvo čudo Isusa Hrista je bilo pretvaranje vode u vino. Od tada je ovo piće, na razne načine, neraskidivo vezano za religiju. Nemoguće je zamisliti liturgiju, niti bilo koju svečanost u crkvi bez – vina. Religioznost i vinova loza, odnosno grožđe su usko povezani.
Po proizvodnji vina manastiri su sticali slavu, a proizvodnja manastirskog vina i rakije spada u jednu od najstarijih monaških “disciplina”. Na zapadu su to piva, kod pravoslavaca uglavnom vino i rakija.
Grožđe je biblijsko voće, simbol je radosti i obilja. Još je Noje, u osvit prve civilizacije, sadio vinovu lozu i smatra se prvim vinogradarom. Ali se za njega vezuje i pojam pijanstva, jer je bio veliki ljubitelj alkohola. Iako pravedan, Biblija ga beleži i kao najstarijeg pijanca hrišćanske civilizacije.
Jedan od najvećih i najstarijih vinograda na Svetoj Gori je srpski hilandarski vinograd. Manastir Hilandar proizvodi i nadaleko čuvenu rakiju “ciporo”, koja je, uz ratluk koji takođe prave monasi, i kafu prvo čime će Vas monasi poslužiti ako posetite ovaj manastir.
Vino je u jednom času spasilo Hilandar! Kad su Turci osvajali Svetu Goru, opkolili su i ovu pravoslavnu svetinju, koja je, kao i ostali manastiri, građena poput tvrđave. Jedino od “oružja” što su tadašnji monasi imali bili su ulje i voda.
Braneći se od Turaka sa svojih visokih zidina polivali su osvajače ključalim uljem i vodom, a kad im je ponestalo jednog i drugog, zagrevali su vino i prosipali po napadačima. Turci su se povukli, a monasi uspeli da odbrane manastir. Hilandarski podrum je jedino što je originalno u ovoj svetinji, koju je svakih 200-300 godina zahvatao požar, pa je tako mnogo njenih zidina rekonstruisano posle požara. Jedino se još u kamenim podrumima Hilandara može naći istorija stara više od osam vekova.
U novije vreme srpskim manastirima je vraćena nepravedno oduzeta imovina tokom komunističkog perioda, tako da sada većina manastira na tom, vraćenom imanju gaji voće i proizvodi rakije kao jedan od nekada drevnih proizvoda svakog manastira. Pojedini manastriri su, ipak, uspeli da i tokom komunizma gotovo nemaju prekide u proizvodnji vina, poput Ljubovije, manastriru poznatom po izvanrednom crnom vinu.
Nadaleko je čuvena orahovača iz manastira Kovilj, koji proizvodi brojne vrste voćnih rakija i vina, a u poslednje vreme započeo je i proizvodnju manastirskog piva. Zelena, specifična i odlična rakija prenosi duh i priče manastira Divljan, neka od boljih manastirskih vina i rakija proizvode se i u Drači i manastriru Poganovo (manastir Svetog Jovana Bogoslova), kod Kragujevca, te u Leliću, Žiči, Dečanima, Bukovu, Sukovu…
Gotovo je svaki srpski manastir, od 405 koliko ih je danas, postao “preduzeće” za proizvodnju vina i rakija od najrazličitijih voća – šljive, kajsije, breskve, dunje, kruške, jabuke… Prema pisanju medija, Srpska pravoslavna crkva godišnje proizvede alkoholnih pića kao jedan prosečni vinski gigant. Godišnje iz manastirskih podruma eparhija izađe oko pola miliona boca najkvalitetnijeg vina, od čega je samo manji broj namenjen bogosluženjima, sve ostalo se plasira na tržište.
Dok pojedini manastiri u Srbiji tek poslednjih godina imaju svoje voćnjake i vinograde, postoje i oni koji jako dugo proizvode ova pića po receptima starim stotinama godina.
Brojne organizovane posete srpskim manastirima, posetiocima približavaju i ovaj aspekt monaških proizvoda. Uz duhovne blagoslove, uživanje u lepotama manastirskih ikona i upoznavanja istorije srpskih svetinja, sve više ljudi se uz osveštane ikone, brojanice i krstiće, iz posete vraća i sa manastriskim vinima i rakijama, koje su u datoj svetinji degustirali.
Manastirska vina i rakije se u poslednje vreme, osim u prodavnicama Srpske pravoslavne crkve, mogu naći i na rafovima brojnih marketa. Ipak, ništa ne može da dočara gutljaj ovih pića po originalnim receptima od njihove degustacije upravo tu – u podrumu gde nastaju.
