Autor: Dejan Deki Stojiljković

Baš tako, najmanja reka na svetu nalazi se u Srbiji. Sa tokom dužine od samo 365 metara, reka Vrelo se ubraja u najmanje na svetu, a na svom tako kratkom toku ima čak i vodopad. Nastaje u podnožju Tare, a mnogi je zovu i Godina, jer je dugačka tačno onoliko metara koliko godina ima dana. I dužinu nikad, kažu, ne menja ni za milimetar (to je zbog toga što ističe iz kraškog terena, a na ušću se takođe nalaze čvrste stene koje voda ne može da odnese). 

Reka Vrelo poribljena je kalifornijskom pastrmkom, na njoj se nalazi mini-hidroelektrana, ali u narodu je poznata i kao reka koja (pod određenim “uslovima”) ispunjava želje. Pa, ukoliko niste bili na ovoj najkraćoj reci na svetu, put pod noge, ka opštini Bajina Bašta i Nacionalnom parku Tara, na izlet i šetnju pored Vrela.

Reka Vrelo se nalazi na desnoj obali Drine, u naselju Perućac, kraj Bajine Bašte i pripada Nacionalnom parku Tara 

Iako je najmanja reka na svetu, reka Vrelo/Godina ima sve što jedna Reka (sa velikim R) treba da ima: veliki, moćni izvor iz koga kulja beličasta voda, ribnjak na desnoj obali, vodenicu na levoj, jednu levu pritoku u vidu bistrog potočića, naselje na levoj obali, dva mosta, vodopad… Iznad same rečice nalazi se istoimeni restoran sa predivnom terasom, gde je uživanje napraviti pauzu, popiti kafu ili pojesti neki od njihovih ribljih specijaliteta.

02 Reka Vrelo

Autor: Dejan Deki Stojiljković

Reka Vrelo se nalazi na desnoj obali Drine, u naselju Perućac, 13 km uzvodno od Bajine Bašte i pripada Nacionalnom parku Tara. Nastaje od jakog kraškog vrela Perućac na nadmorskoj visini od 234 m, u podnožju planine Tare. Voda Vrela potiče od dreniranih padavina sa prostranog platoa Tare. Prosečna temperatura vode oko 10 stepeni. Reka Vrelo je bistra, providna rečica koja se uliva u Drinu. Zapravo se u nju stropoštava sa visine od 10 metara i pravi veliki i izuzetno lep vodopad. Voda se uz jak huk survava u Drinu, podižući pravi oblak od sitnih kapi, pa je na ovom mestu, čak i u vrelim letnjim danima izuzetno sveže i prijatno.

S obzirom na to da je reka Vrelo dugačka tačno onoliko metara koliko godina ima dana, i da se njena dužina nikad ne menja ni za milimetar, zovu je još i reka Godina

Prirodna lepotica Srbije

03 Najmanja reka na svetu je u Srbiji

Autor: Dejan Deki Stojiljković

Drina je, sa rekom Vrelo, u akciji izbora sedam srpskih čuda prirode u organizaciji Turističke organizacije Srbije proglašena za prvu prirodnu lepotu Srbije. Vrelo je poribljeno kalifornijskom pastrmkom, a priobalje reke je bogato florom. Po humkama i obalama Vrela rastu jova, jarebika, jasen, gorski javor, brest, crna zova i orah. Na reci je 1927. godine, po projektu dr Miladina Pećinara, puštena u rad mini-hidroelektrana Vrelo, sa snagom od 60 kw i prosečnom godišnjom proizvodnjom 300.000 kwh.

metaradugačka je reka Vrelo

stepeni je prosečna temperatura vode u reci

kilometarauzvodno od Bajine Bašte nalazi se Vrelo

Reka koja ispunjava želje

04 Reka koja ispunjava zelje

Autor: Dejan Deki Stojiljković

Reka Vrelo, odnosno reka Godina ne menja dužinu ni milimetar, zbog čega se veruje da bi mladi, pre nego što stupe u brak, trebalo da dođu na njenu obalu kako bi njihova ljubav ostala zauvek nepromenjena. Kažu da je ova rečica mistična i da je mnogima pomogla da dobiju potomke i otklone razne psihofizičke tegobe. Kako se veruje, sreća čeka svakog ko prepešači ceo njen tok i pritom joj daruje novčić koji je prenoćio pod jastukom. Mnogi tvrde da su im se želje ispunile u roku od 365 dana nakon što su se prvi put nad Godinom pomolili. 

Najznačajnije nekropole su blizu Vrela

05 Najznacajnije nekropole su blizu Vrela

Autor: Ivana Ilić

Ako ste planirali da obiđete najmanju reku na svetu, planirajte da vidite i stećce u Perućcu, lokalitet koji se svrstava u najznačajnije i najbolje očuvane nekropole u Srbiji, zbog čega je i zaštićen kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Nalazi se na desnoj obali Drine, u blizini reke Vrelo i njenog vodopada. Kada je proglašena za kulturno dobro, 1968. godine, ova nekropola brojala je ukupno 70 stećaka, spomenika postavljenih u pravilne redove. Stećci nisu dekorisani i nemaju natpisa, a najstariji potiču iz 14. i 15. veka.