IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
Kaži mi koje vino voliš, pa ću ti reći kakav si karakter
Možda malo izlizano zvuči, ali vino koje volite da konzumirate zaista mnogo govori o Vašem karakteru. Da li ste razmišljali o tome? Ambiciozni ste, vedri, melanholični, bezbrižni? Volite da “visite” na socijalnim mrežama više nego da se družite sa ljudima? Svaku od ovih karakteristika pokazaće Vaša sklonost prema određenoj vrsti vina.
Statistika je izračunala sledeće:
Ljubitelji crvenog vina
Ljubitelji belog vina
su vedre i opuštene osobe. Vole domaću atmosferu u kojoj se ovo vino ispija. Nije im do napredovanja u karijeri, jer su zadovoljni pozicijom na poslu. Obično letuju u svojoj zemlji, zarađuju duplo manje od ljubitelja crvenog vina, a svega 43 % ima fakultetsku diplomu. Malo plaši činjenica da 85 % tvrdi da je zadovoljno svojim solo statusom, pa bi lako mogli i ostati samci!
Ljubitelji roze vina
za razliku od konzumenata crvenih i belih varijanti ovog božanskog pića, najčešće posećuju društvene mreže poput Facebooka i Instagrama, malo više od polovine njih završilo je školovanje sa srednjom školom, pa su im i godišnja primanja znatno manja. No to je statistika, ali uopšte ne znači da svako koga vidite sa čašom roze vina u ruci mora da ima ove karakteristike.
Vino i hrana – Lista 8 najpopularnijih vrsta vina i kako ih kombinovati sa hranom
1. Cabernet Sauvignon (Kaberne Sovinjon)
Crveno vino punog tela, koje se odlično slaže uz jagnjetinu, govedinu, dimljeno meso, tvrde kravlje i ovčije sireve. Kaberne sovinjon spada u vina koja, zbog njegove kiselosti, alkohola i tanina, „traže“ hranu. Ako biste birali jelo uz koje ovo vino najbolje klizi, to bi svakako bio biftek.
2. Syrah ili Shiraz (Širaz)
Crveno vino, koje se pretežno uzgaja u Dolini Rone, u Francuskoj, i u Austriji. Prija mu ista hrana kao i Kaberne Sevinjonu, poput dimljenog mesa, jagnjetine, govedine i tvrdih sireva – naročito ovčijeg, uz dodatak mediteranskih, francuskih i američkih jela.
3. Zinfandel
Srednje puno crveno vino, poreklom iz Hrvatske. Egzotičan ukus mu daju koštunjavo voće, a može biti crveni (višnja, malina), plavi (šljiva, borovnica), crni (kupina). Odlično se slaže sa piletinom, prasetinom, jagnjetinom. Pravi se od sorte crljenak kaštelanski.
4. Pinot Noir (Pino Noar)
Lagano, crveno vino, sa jačim kiselinama i mekim taninom. Prvobitno je uzgajan širom Francuske, a odlično “leže” uz piletinu, pačetinu, Brie i buđave kremaste sireve i soseve. Različita su jela uz koja ga možete kombinovati, a odličan ukus daje uz pečurke, pasulj i spanać.
5. Chardonnay (Šardone)
Belo vino punog tela, koje se uzgaja širom sveta, najpre u Francuskoj. Originalno je sorta belog grožđa iz Burgonje. Odlično ide uz jastog, ostrige, krabu, škampe… Zapravo, fantastično se slaže uz sve vrste ribe, osim one najmasnije, kao i uz kremaste soseve.
6. Sauvignon Blanc (Sovinjon Blan)
Belo vino laganog do srednjeg punog tela, jedan od “roditelja” grožđa Kaberne sovinjon. Uzgaja se širom Francuske, a u poslednje vreme odlično uspeva u Australiji i Novom Zelandu. Od hrane mu “prijaju” riba, teletina, piletina, ovčiji i osrednje tvrdi sirevi.
7. Pinot Grigio (Pino Griđo)
Lagano belo vino, kod nas poznato i kao “sivi pino”, uzgaja se uglavnom u Italiji, ali i Francuskoj i Nemačkoj. To je lagano, srednje puno vino, koje često ostavlja opor ukus na nepcima. Lako se pije, a najbolje je uz salate, poširanu ribu, lagane i blage sireve.
8. Rizling
Vino cvetne i voćne arome, koje kada se pravi kao stono, može biti harmonično sladak (slatko i kiselo) ili suv (veoma kiselo). Zbog dobrog balansa šećera i kiselina može da se upari sa raznovrsnom hranom, ali pun ukus dobija uz piletinu, prasetinu, ćuretinu i predivan topljeni sir – fondu.