Borovnice – Sledi odlična godina

Sve je više proizvođača borovnice u našoj zemlji, a sve su i hrabriji malinari, koji svoje decenijske plantaže malina zamenjuju zasadima ove voćne kulture. I ne čudi, jer je poslednjih godina uzlazna putanja cene ovog predivnog voća na tržištu, a borovnicama sledi još jedna odlična godina. Bile su hit 2021, ali i sledeće godine očekuje se još veća otkupna cena, koja je za razliku od otkupne cene malina (koja jedne do dve godine bude sjajna, pa onda godinama toliko loša da uzgajivačima dođe da izvade sve do poslednje sadnice), cena borovnice je konstantnija i ratse iz godine u godinu, pa zarada može biti prilično visoka. Mada su i izdaci veliki, ko tek planira da ih sadi.

Borovnica je prosperitetno i sve traženije voće, pa za ozbiljnog proizvođača ni u 2022. godini, prema stručnim proračunima, neće biti zime za njihov plasman

U svakom slučaju, borovnica je prosperitetno voće i sve traženije u poslednje vreme, pa za ozbiljnog proizvođača ni u 2022. godini, prema stručnim proračunima, neće biti zime za njihov plasman. Sve veće interesovanje proizvođača će samo poboljšati ponudu borovnice iz Srbije i tako postajemo sve značajniji snabdevač evropskog tržišta.

Sve su to razlozi zbog kojih se sve češće opravdano plodovi ovog voća nazivaju “plavim zlatom“. I jeste nesumnjivo reč o veoma zdravoj voćnoj kulturi čije vreme sadnje je upravo na jesen.

Borovnice – Hit i u 2022. godini

Da je borovnica opasan hit poslednjih godina, a to će nastaviti da bude i u 2022. godini, neumoljivo govore cifre, koje kažu da su evropske zemlje za pet godina povećale potrošnju borovnice i da je uvoz naglo rastao sa 45.000 tona u vrednosti od 294 miliona evra (2015. godine) do uvoza od 113.000 tona u vrednosti od 662 miliona evra (2019. godine).

Borovnica ima odlične uslove za rast prodaje tokom 2022. godine. Najviše raste potražnja u Evropi i Kini. Kvalitet plodova je odlučujuća vrednost za postizanje dobre cene.

Bile su hit ove 2021, ali i sledeće godine očekuje se još veća otkupna cena borovnice, koja je za razliku od otkupne cene malina, konstantna i iz godine u godinu raste

Analizom plasmana sveže borovnice, u nastupajućoj, 2022. kao i u narednim godinama, predviđa se da će se svetski izvoz stalno povećavati. Što se tiče domaćih proizvođača, mnogi kažu da su na ispitu jer moraju da budu produktivniji, odnosno da imaju više prinosa po hektaru, efikasniji i da stalno obezbeđuju visokokvalitetne plodove. Potrošači su sve zahtevniji, pa je i stalnost kvaliteta je od velikog značaja za uspeh na tržištu.

Borovnice i svet

Proizvodnja borovnice raste, kako u našoj zemlji, tako i u svetu, pa se u rastuće regije kad je ova voćka u pitanju, ubrajaju Amerika. Azijsko-pacifička regija i Južna Amerika. U ovim oblastima se već stvaraju nove sorte, kako bi prinos bio bolji, obraća s velika pažnja na mogućnost mehanizovane berbe, a stalno se brine i o poboljšanju ukusa, čvrstini plodova i roku trajanja (zbog dugog transporta do krajnjih tržišta), kako bi privukli više potrošača i trgovaca.

Borovnica ima odlične uslove za rast prodaje tokom 2022. godine, a najviše raste potražnja u Evropi i Kini

Onda nije bi čudo što izvoz borovnica svake godine beleži rast, pa je porast po godišnjoj stopi tokom poslednje decenije, negde oko 11 odsto. Stalni rast izvoza će, kažu analitičari, biti siguran i tokom narednih pet godina, a očekuje se da će svetski izvoz 2025./26. godine dostići cifru od oko 900.000 tona. Najviše borovnica – više od 70 % dolazi iz pet zemalja izvoznica: Peru, Čile, Kanada, Meksiko i Španija/Maroko.

• Peru je, od sezone 2019/2020, postao najveći svetski izvoznik sveže borovnice: više od 150.000 tona je izvezeno, u vrednosti od 1,20 milijardi američkih dolara
• Čile je drugi najveći svetski izvoznik borovnica sa više od 118.000 tona, a posebno je veliki rast izvoza organski gajene borovnice – 20.870 tona u sezoni 2019/2020
• U SAD i Kanadi se potroši najviše borovnice, ali i Evropa beleži veliki rast potražnje tokom pandemije: uvezeno je više od 119.000 tona
• Kina je vodeće tržište u potrošnji borovnica u Aziji; 2020. godine uvoz je bio veći od 22.000 tona

Borovnice i Srbija

I u našoj zemlji je sve više proizvođača ovog “plavog zlata”. Borovnica se u našim vrtovima veoma često gaji, pa danas zasadi ovog voća u Srbiji pokrivaju površinu od približno 900 ha. Povećavanje površina pod zasadima ove voćne kulture je posledica stabilne cene koja se kreće od 700 do 800 dinara/kg. Ova visoka cena, privlači nove proizvođače i to naročito dobar deo malinara, koji se zbog zasićenog tržišta i nesigurnog plasmana prebacuju na proizvodnju borovnica, kupina i ribizli.

Zasadi se, činjenica je, povećavaju, ali proizvođači moraju da prate svetske standarde u visokom prinosu i kvalitetu borovnice, kao i u načinu pakovanja ovog voća. Tako, objašnjavaju stručnjaci, Srbiji sledi promena u ponudi ploda borovnice za evropsko tržište. Sada je najveći deo ploda pakuje u velika pakovanja koje zatim se izvoze u zemlje EU, u kojima se voće prepakuje u ambalažu koja će se pojaviti u maloprodaji. Sve je veći zahtev potrošača da pakovanja budu male gramaže, kako zbog cene, tako i zbog praktičnosti. Pakovanja od 125 g su opšteprihvaćena, ali već je na tržištu Švedske, Norveške i drugih zemalja, zastupljeno pakovanje od samo 60 g, jer je, kako smo rekli, lako za poneti kao zdravu “grickalicu”. Velika je i mogućnost prerade plodova koji ne zadovoljavaju ekstra kvalitet pri izvozu.

To su glavne smernice kako proizvođači u Srbiji ne bi bili samo sirovinska baza za evropske kompanije, što sada uglavnom jesmo. Anova i prilično velika šansa za domaće proizvođače borovnice je i uzgoj borovnica po standardima organske proizvodnje. Srbija ima velike mogućnosti da sve veće površine pod borovnicom upravo uzgaja na taj način.

Borovnice – ulaganja i zarada

Svaka kuća može da ima u dvorištu makar kratak red borovnice. Veoma je zdrava i može da se prerađuje na razne načine i koristi na mnogo načina, pa ju je zgodno ubrati u sopstvenom dvorištu. Ali, ako pričamo o ozbiljnijem uzgoju ove voćke, i zaradi od nje koja je primarna ukoliko neko ima velike površine pod borovnicama, “plavo zlato” nudi mogućnost zarade već posle tri godine od momenta sadnje i od tada može donositi značajan profit tokom narednih 10 – 15 godina. Ulaganja u zasnivanje zasada borovnice su velika, ali je velika i zarada posle dolaska zasada u pun rod. Uglavnom se uzgoj ovog voća započinje na manjoj površini, od oko 5.000 metara kvadratnih, zbog sticanja iskustva u gajenju i obezbeđivanja maksimalnih uslova za rast i razvoj sadnica. Samo uz neophodne uslove dobija se i bogata berba.

Borovnica ima odlične uslove za rast prodaje tokom 2022. godine, a najviše raste potražnja u Evropi i Kini

Gajenje borovnice u našoj zemlji nesumnjivo postaje sve veći trend. Sve je više onih koji smatraju da je ova voćka isplativa, jer ima stabilnu cenu, i sa normalnim prosečnim prinosom, mesečno po hektaru, može da se zaradi oko 5.000 evra.

Ipak, na početku pokretanja proizvodnje potrebna su velika ulaganja. Za podizanje zasada početna ulaganja nisu mala i kreću se oko 30.000 evra, od čega više od polovine ovog novca ode na protivgradnu mrežu koja je u ovoj grani voćarstva. Zbog toga se voćari češće odlučuju da počnu sa manjom površinom, često od samo nekoliko ari.

Sorte borovnice u Srbiji

Biljke borovnice su poreklom iz planinskih delova naše zemlje, kao i iz različitih delova sveta, poput Severne Amerike i Severne Evrope. Divlja borovnica ima mali gusti razgranati žbun sa sitnim plodovima. Međutim, sorte borovnica koje su kultivisane formiraju žbun i do dva metra u visinu sa obiljem plodova koji su krupni, sveži i dosta sočni.

Postoji nekoliko sorti borovnica i one se razlikuju se po vremenu sazrevanja ploda (ranije ili kasnije u toku leta). Kombinovanim odabirom različitih sorti borovnice, plodovi mogu biti dostupni od kasnog proleća, prekoo leta, pa sve do početka jeseni.

Različite su i brojne sorte borovnice koje se gaje u Srbiji, među kojima je Duke (Djuk) najpopularniji u našoj zemlji i najtraženiji na tržištu

Mnogo je sorti borovnice koje se gaje kod nas. To su uglavnom krupnoplodne voćke koje na granama održavaju plodove po nekoliko dana. Zbog toga plodovi ne opadaju i mogu se sukcesivno brati, mogu duže da se čuvaju ili konzerviraju na različite načine.

Sorte borovnica koje se gaje u Srbiji su: Chanticleer, Bluejay, Blueray, Spartan, Duke, Meader, Earliblue, Bluecrop, Bluegold, Darrow, Elliott, Patriot, Herbert i Hannah’s Choice. Chanticleer je najranija sorta na našem oglednom polju, a posle nje na branje stižu Duke, Spartan, Meader i  Earliblue. Zatim stižu Bluecrop i Darrow. Sezona se završava sa sortama Bluegold i Herbert. Duke (Djuk) predstavlja najpopularniju sortu u našoj zemlji i najtraženiju na tržištu.