BRANKO ROSIĆ, NOVINAR, PISAC I ROKER
Sve više
Sve više
“rentiram” prirodu u odnosu na grad
Panker sa maskom novinara. Upravo tako je naš sagovornik Branko Rosić predstavljen bivšem britanskom ministru i gradonačelniku Londona Borisu Džonsonu. Britanska kraljica Elizabeta II odlikovala ga je Medaljom Britanske imperije (BEM) za izuzetan doprinos u promovisanju i unapređenju kulturnih veza između Velike Britanije i Srbije, a princ Čarls ga je nazvao princom.
A on to sve zaista i jeste. Više panker, nego roker, svirao je u kultnom pank bendu Urbana gerila, a kasnije i u elektro grupi Berliner strasse. Danas njegove osvrte, intervjue, reportaže, čitamo u popularnom Nedeljniku, u kome je i zamenik glavnog urednika, a tekstove je objavljivao i u časopisima Playboy, Elle, L’Europeo, Cosmopolitan, Max, National geographic, B92 online i Fame, a Branko je i glavni urednik publikacije festivala Egzit – 20 godina EXIT aktivizma.
Kao čovek koji bi uvek želeo još, Branko je 2015. godine objavio prvu knjigu A tako je dobro počelo, koja je odmah postala hit. I nije se tu zaustavio. Morao je još malo da “razvedri”, kako reče pisac Filip David “vreme u kojem živimo, svet zloupotrebe vlasti, izdaje profesije, duboki moralni pad, korupciju, terorizam ispisan rukom sigurnog, iskusnog pouzdanog pripovedača koji ume da vidi i zna da priča”, u romanu koji je objavio 2018. godine – Za sutra najavljuju konačno razvedravanje.
Čitaćemo, sigurni smo, još mnogo njegovih ekskluzivnih intervjua i romana, a u međuvremenu Branko za Premium Srbiju otkriva gde voli da putuje, šta voli da jede, priznaje da ne zna da kuva i da je u otvaranju vinske boce “slabiji pol”.
* Šta Vam ovih dana zaokuplja pažnju? Planovi za novu knjigu? Ideja za neki opasno ekskluzivni intervju? Ili samo želja da odete u prirodu i uživate u nekom „debelom hladu“?
– Upravo sam došao iz prirode, sa mora, gde sam jurio debelu hladovinu. Sutra opet idem u prirodu. Takav je raspored, a nikako prava slika o meni „prirodnjaku“, mada sve više „rentiram“ prirodu u odnosu na grad. Pa čak i u tom gradu sam povlašćen jer infostan i račune plaćam u kraju u kojem je blizu park i mnogo zelenila. Planovi za novu knjigu bili su u prošlim debelim hladovinama. Mislim da je ona izvesna u skoroj budućnosti. Ideja za novi intervju je permanentna, jer svake nedelje ide novi broj magazina u kojem radim kao zamenik urednika. U debelim hladovinama u prirodi se trudim da se otkačim od realnosti, ali ona je uvek realna i čeka i u prirodi. Neprijatelji prirode nisu samo plastične kese, razna zagađenja, već i mobilni telefoni koji vas odvajaju porukama i obavezama od prirode. Uvek je između vas i uživanja telefon. Jedan poziv menja sve.
Kraljica Elizabeta II odlikovala je Branka Medaljom Britanske imperije za izuzetan doprinos u promovisanju i unapređenju kulturnih veza između Velike Britanije i Srbije
* Koji restoran u Srbiji Vam je zasad jedno od najboljih gastro-iskustava; koji Vas je prijatno iznenadio, a u koji volite redovno da svratite na ručak ili večeru?
–Toliko je toga bilo. Od Zapleta, Home, Iguane, pa slaša, pa običnih kafana krajputaša. Poslednjih meseci volim da odem u Lepi izgled u mom kraju Senjaku. To je čista autentičnost i lokalnost. Kao lokal patriota udarim po škembićima.
* Srbija je ponosna na svoju tradicionalnu kuhinju. Šta biste izdvojili sa te trpeze i zašto? Skuvate li i Vi nekada nešto od naših jela na koja smo toliko ponosni?
– Izdvajam skoro sve. Obožavam pihtije, čorbast pasulj, ajvar, kajmak, džigernjače…Nažalost ne znam ništa da spremim, mada sam dva puta u TV emisijama kuvao, ali imao sam asistente i više od toga.
* Najčudnije jelo koje ste probali?
– Gotovo sve što sam jeo za doručak u divnom japanskom gradu Hakone. Čak je redovno za doručak servirana riba. Rani ukusi. Do tada škotski hegis. Ali sad mi taj hegis, posle kilograma koje sam pojeo, nije nimalo čudan. Možda prvih pola grama je trebalo pa da postanem lud za tim jelom koje deluje kao velika džigernjača.
* Da li ste vino, rakija ili pivo tip? I zašto?
– Pivo tip, kada se gleda minuli rad. Vina sam se gadio kao mali zato što je ne jednoj rođendanskoj sedeljci kod mene, moj drug povratio od suviše vina na tepih. Hteo je da se pokaže, ali nije imao kapacitet, osim da mi nabije miris u tepihu koji nije izlazio dva polugodišta nikako. Pored svih čišćenja sam ga osećao. Vino sam tek počeo da pijem ponovo pre nekoliko godina i uživam. Recimo, kada sam bio u poseti jednom porodičnom prijatelju u Britaniji i on donese prašnjave flaše vina iz podruma. Taj ritual bi me opijao i pre nego čep izađe iz flaše. Tako da se sada vino izjednačilo sa pivom. A pivo? Zbog tinejdžerstva i panka. Pivo se pilo jer ga piju Sex pistolsi. Pivom sam podizao kosu i nameštao frizuru, jer sam bio panker u doba kada gel nešto i nije bio u opticaju, ali jeste moda. Pa onda pivo u pomoć.
* Sa voljenom osobom najviše uživam kada: otvaramo bocu dobrog vina, popijemo kvalitetno pivo, degustimo neku novu rakijicu?
– Vino. Prilagođavam se. Mada sam ja u otvaranju boce „slabiji pol.“ Nije u pitanju svilenost, već trapavost, pa otvarače, vadičepove uvek prepustim.
* Koje vino Vas je „oborilo s nogu“?
– Možda ono iz Mačkovog podruma.
* Voćka u rakiji koju najviše volite je šljiva, kruška, jabuka, dunja, kajsija… Ili nešto sasvim drugačije?
– Dunja.
Brankovi čuveni intervjui
Mnogo je zaista intervjua koje je uradio naš sagovornik. Gotovo da nema značajnije ličnosti iz kulture i pop kulture na teritoriji nekadašnje Jugoslavije koju nije intervjuisao, ali mi ovoga puta izdvajamo nekoliko Brankovih razgovora sa značajnim ličnostima svetskog rokenrola, kao što su Stiven Patrik Morisi (The Smiths), Stiv Heket (Genesis), Ijen Anderson (Jethro Tull), Šarlin Spiteri (Texas), Ijen Gilan (Deep Purple), Žan Žak Barnel (The Stranglers), kao i sa piscima Tarikom Alijem, Tonijem Parsonsom, Frederikom Begbedeom, Juom Nesbeom, umetnikom Grejsonom Perijem… A, s druge strane, Branko je jedan od prvih srpskih muzičara koji su dali intervju za čuvene engleske novine New Musical Express.
* Pivo koje volite da naručite u pivnici je – svetlo, tamno, točeno, bez alkohola, citrusnih nota, voćnog ukusa? Vrsta piva koja Vam najbolje „leži“ je…?
– Čisto pivo. Bez dodatnih ukusa. Toliko je sad piva da je vrtoglavica pred rafovima, pa i u pivnicama. Imam drugove koji su eksperti za pivski „meni.“ Može India Pale Ale, jer uvek volim etikete tih piva, a i ukus je fenomenalan. U Dablinu sam otkrio da je samo u Irskoj Ginis pravi Ginis. Takvog Ginisa nema u samoposlugama. Ma nigde. Samo u pabovima Dablina. Raspametio sam se. U Beogradu se zbunim kad odem u Dogmu. Šta odabrati, pa prijatelji stignu u pomoć. Tu volim da popijem pivo i kroz staklo gledam cilindre u kojima se spravlja.
Novinar i zamenik glavnog urednika lista Nedeljnik, Branko je objavio i dva romana – A tako je dobro počelo i Za sutra najavljuju konačno razvedravanje
* Noćni život Beograda obožavate, ne poznajete, iskusite ga s vremena na vreme? Inspirišu li Vas klaberi da i Vi nekad plešete do jutra i u koje gradske klubove onda odlazite?
– Odrastao sam po klubovima. Mrzim muziku u restoranima. Trebalo bi da se preuzmu pravila engleskih pabova gde su ugostiteljski objekti prostori za druženje i priču. Obožavao sam diskoteke kao klinac, pa onda klubove. Voleo sam rejvove. I zato od današnje ponude Klub 20/44, jer dođu di-džejevi iz perioda kada sam baš konzumirao klabing i menjao noć za dan. Iz doba rejvova u Beogradu. A do skora i Peđin Elektropionir.
– Prezident hotel u Sremskim Karlovcima. Taj spa mi je ostao u sećanju. Tu mi se po ko zna koji put potvrdilo da se više opustim u spa centrima nego na moru. Valjda i zbog obezbeđene debele hladovine.
* Spadate li u tipove koji oči ne mogu da otvore bez jutarnje kafe? Koju kafu volite da popijete preko dana i preterate li nekad u broju šoljica?
– Ne mogu bez jutarnje kafe. Ona je poslednjih godina nes. Onda odem u grad pa uzmem kapućino za poneti. Pa u nekoj staroj kafanici uzmem domaću, dok me čeka ratluk na tacni. Imam rutinu da preterujem u broju popijenih kafa i to je navika koju vučem iz fakultetskih dana i spremanja ispita, a trening nastavljen u novinarskim dedlajnima.
* Putovanje po Srbiji koje nikad nećete zaboraviti, i zašto?
– Relativno sam dosta putovao po Srbiji. Pošto se nezaboravna putovanja podrazumevaju idilu, a ne kad vam se pokvare kola pa vam u pomoć dođe šlep služba i ja ću biti idiličan. Obišao sam razne predele, a najviše volim obične stvari. I redovno ih primenjujem. Volim da stanem kolima u neko vojvođansko selo, odem u lokalni market, kupim gazirani sok od pomorandže i sednem na neku klupu u ulici sa ušorenim kućama. samo da ne izađe domaćin i zapita se: „Ko je stranac?“ To mi je iz detinjstva i odmora kod babe u jednom banatskom selu. To su mi nezaboravna putovanja. Pamtim u Panjevac, etno kuću, srne i jelene u dvorištu i savršen horizont iz osmatračnica. lasice koje pretrčavaju seoski put. Doručak sa mirisom domaćih jaja koji se zariva u nos i sećanje. Volim i Taru zbog omiljene životinje medveda koji živi u tom kraju. Samo da Taru ne „pozlatobore.“ Da ostane tako divlja. I Čortanovci i vila ispred koje se održava Šekspir fest.
* Mesto u našoj zemlji koje biste baš voleli da obiđete, i zašto?
– U ovom trenutku ono mesto Vojvodine na kojem je posejana stara vetrenjača.
* Preporučite našim čitaocima hotel ili omiljeni spa centar u Srbiji u kojem ste ostali bez teksta?
– Prezident hotel u Sremskim Karlovcima. Taj spa mi je ostao u sećanju. Tu mi se po ko zna koji put potvrdilo da se više opustim u spa centrima nego na moru. Valjda i zbog obezbeđene debele hladovine.
