Već smo pisali o tome koliko je Srbija bogata klisurama. Neke od njih su poznate i van granica naše zemlje, neke potpuno nepoznate, tek svaka od njih izaziva poštovanje i divljenje. Jedna od najatraktivnijih klisura u našoj zemlji sigurno je Ovčarsko kablarska klisura, mesto tvrdoglave lepote, u isto vreme zastrašujuća i umirujuća, koje svakog turistu, ali i prolaznika, vekovima mami i potpuno ostavlja bez daha. Ova prirodna oaza koju čine bogatstvo flore i faune, zadivljujući meandri i srednjovekovne svetinje, nalazi se u zapadnoj Srbije, a ne bi postojala da nije reke Zapadne Morave, koja ju je savršeno isklesala. Retko koja klisura u Srbiji je ukrašena tako izraženim uklještenim meandrima ili termalnim izvorima kao ova.
Ovčarsko-kablarska klisura je biser naše zemlje. Nalazi se na teritoriji Ovčar banje, na 15 km od Čačka. Uvučena je između planinskih masiva Ovčara i Kablara, pa otuda i naziv Ovčarsko-kablarska klisura. Strme strane klisure su uklještene meandrima Zapadne Morave koja protiče kroz klisuru. Ovčarsko-kablarska je pod zaštitom države kao predeo izuzetnih odlika prve kategorije. Povezuje čačansku i požešku kotlinu, dugačka je 20 km, a najveća dubina iznosi 710 m.
Ovčarsko-kablarska klisura je biser naše zemlje, smešten na teritoriji Ovčar banje, na 15 km od Čačka, i uvučena između planinskih masiva Ovčara i Kablara
Ovo je kraj u kome i te kako imate šta da otkrijete i vidite, da se nadišete čistog vazduha i umirite pogledom na Moravu, koja u ovom delu svog toka deluje kao pitoma ravničarska reka. Na njenim obalama dremaju vrbaci, kućice i čamci. Čaplje, rode, patke, pokoji orao ili soko praviće Vam društvo, a kad ogladnite, svratite u neki od odličnih restorana-splavova na riblju čorbu i čašicu dobre čačanske šljivovice.
Ovčarsko-kablarska klisura spada u ona područja Srbije koja svojim prirodnim vrednostima i spomeničkim lepotama privlače pažnju već vekovima. Ako do sada niste, obiđite je, posetite 10 srednjovekovnih manastira, čija lepota nadilazi čak i Vašu maštu, i proverite zašto ovaj deo pod kapom nebeskom s pravom nosi drugo ime – Srpska Sveta Gora.
IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
Ovčar ne ide bez Kablara
Ovčar ne ide odvojeno od Kablara. Ni u pesmi čak. Nekada i jesu bili ista celina, koju je reka Zapadna Morava čudnovato presekla i usekla. Ovčar i Kablar zajedno čine jedinstven i neverovatno lep deo centralne Srbije, Ove planine su već dugo veoma popularne među planiranima, a poslednjih godina sve je više turista koji posećuju ove predele. Najviši vrh Kablara nalazi se na 889 m, a Ovčara na 985 m. Danas postoji 10 dobro obeleženih staza, koje imaju različit stepen zahtevnosti. Svako može da izabere stazu spram svog iskustva i sposobnosti. Većina staza vodi pored nekog od manastira u ovoj, kako je zovu, Srpskoj Svetoj Gori, gde uvek možete napraviti pauzu i okrepiti se.
Na vrhu Ovčara i Kablara nalaze se vidikovci sa kojih se pruža fantastičan pogled na meandre Zapadne Morave. Mnogi ovaj prizor svrstavaju među najlepši u Srbiji. Ako ne najlepši, jedan od takvih svakako jeste, pa je zaista neizostavni deo naše zemlje koji apsolutno morate posetiti. Osim Zapadne Morave, u ovoj zanimljivoj prirodnoj celini, prisutna su i veštačka jezera. U blizini se nalazi Ovčar Banja, koja je popularno turističko mesto i dobro je poznata po svojim termalnim izvorima i bagrenim slapovima, slapovima koji nastaju iz sedimentnih stena.
Jedna od najatraktivnijih klisura u našoj zemlji je Ovčarsko kablarska klisura, u isto vreme zastrašujuća i umirujuća, čija lepota posetioce već vekovima ostavlja bez daha
Flora i fauna Ovčarsko-kablarske klisure
Mikroklima u klisuri zaklonjenoj od jakih vetrova čini je pravom oazom čistog vazduha i očuvane flore i faune sa više od 600 različitih biljaka, 150 vrsta ptica, 19 vrsta sisara, 8 vrsta gmizavaca i 18 vrsta riba, što ovo područje čini neiscrpnim izvorom za proučavanje. Zbog velikog broja vrsta ptica, ovo područje se nalazi na listi važnih područja ptica u Evropi.
Više od 60 % površine, oko 433 kilometra kvadratna, koristi se za poljoprivredne aktivnosti, čime je podstaknut razvoj flore i faune. Ostatak površine, negde oko 153 kilometra kvadratna, pokriveno je kontinentalnim listopadnim šumama, sa proplancima i travnatim površinama. Ogrnuta je ova klisura u lepe i tajanstvene šume, sa nezaboravnim pejzažima. Šume su bogate različitim drvećem: hrastom, bukvom, jasenom, jasikom, klenom, topolom, lipom, a četinari su se “udomili” u ovoj klisuri pošumljavanjem.
Ovčarsko-kablarska klisura je bogata divljačima, a pre svega su ovde zastupljene srna i divlja svinja. Najmasovniji niski sisari su zec, kuna, lisica, jazavac, lasica, tvor… Ovde se mogu sresti i šumska kornjača, barska kornjača, smuk, šareni daždevnjak, sivi soko, siva čaplja, suri orao, kuna zlatica, kuna belica…
Na vrhu Ovčara i Kablara nalaze se vidikovci sa kojih se pruža fantastičan pogled na meandre Zapadne Morave, a mnogi ovaj prizor svrstavaju među najlepši u Srbiji
Oktobar je pravo vreme za uspon na Ovčar
Ovčar i Kablar su pogodni za planinarenje i na njima ima 10 obeleženih planinarskih stazama Na desnoj obali Morave iznad starog železničkog mosta u Ovčar banji, počinje šumska staza koja vodi ka vrhu Ovčara. Ovčar je visoka planina, šumovita i kamenita sa strmim padinama koje se spuštaju ka Moravi. Klisura u jesen dobija novo lice i oktobar je pravo vreme za uspon od gotovo 1.000 m.n.v, kroz šumu obojenu čarobnim jesenjim zlatno-crvenim bojama.
Ukupna dužina pešačkih staza na Ovčaru je 90 km. Iako ih ima mnogo i iz različitih pravaca mala je verovatnoća da ćete se izgubiti ako se držite planinarskih znakova, jer su sve staze jasno obeležene putokazima i strelicama. Od podnožja do vrha Ovčara ima oko 6 km, a na svakoj raskrsnici postoje putokazi sa oznakama na kojoj koti i visini se nalazite i koliko je još kilometara ostalo do vrha.
Zbog velikog broja vrsta ptica, vi[e od 150 vrsta, ovo područje se nalazi na listi važnih područja ptica u Evropi
Vidikovac Kablar – Sve češća tačka avanturista
Postoji nekoliko pešačkih tura koje vode od Ovčar Banje do prelepog vidikovca Kablar, u poslednje vreme sve češće tačke dolaska ne samo avanturista. Od podnožja do vrha planine, naravno, možete ići peške i uživati u svakom od 10 km puta kroz fantastičnu prirodu, a možete i autom većinu puta, do pred sam kraj, pa pešice ostatak od oko 600 m. Put do vidikovca je uglavnom dobro uređen, ali je delom makadam. No, isplati se svako truckanje automobila kada osvojite vrh Kablara i pogled Vam pukne na magične meandre Zapadne Morave i Ovčar.
Noćno planinarenje do vrha Kablara je priča za sebe. Bajkovita i gotovo nestvarna. Osim “pohoda” na vrhove Ovčara i Kablara, svake godine se u avgustu, u blizini Ovčar banje, organizuje plivački maraton, a veoma je atraktivno i splavarenje Moravom.
Manastiri Ovčarsko-kablarske klisure
Ovčarsko-kablarska klisura jedinstvena je i značajna kulturno – istorijska celina sa brojnim manastirima, memorijalnim i sakralnim objektima i obeležjima, značajan kao primer geoloških, geomorfoloških procesa i pojava. Na njenoj teritoriji, sa leve i desne strane Morave, nalazi se 10 pravoslavnih srednjovekovnih manastira, okruženih šumom, vodom i stenama, a u stenama su skrivena i dva sveta mesta. Zbog toga je Ovčarsko-kablarska klisura nazvana i (Mala) Srpska Sveta Gora, a lepote i mir ovih manastira ne mogu da se opišu, moraju da se dožive i osete.
Ogrnuta je ova klisura u lepe i tajanstvene šume: hrastom, bukvom, jasenom, jasikom, klenom, topolom, lipom i pošumljena četinarima
Ne zna se kada su tačno podignute ove pravoslavne svetinje. Po legendi, prve manastire u klisuri su osnovali monasi proterani iz Svete Gore, negde oko 1307. godine za vreme katalonske najezde na Atos. Ipak, zidine većine manastira pričaju priče još od 12. veka. Ne možete ih obići sve za jedan dan, ali možete se organizovati prema strani obale reke Morave na kojoj se nalaze – na svakoj strani Morave nalazi se po pet manastira.
Manastiri sa desne strane Morave su: Vavedenje (manastir osnovan u 12. veku), Vaznesenje (12. i 13. vek), Svete Trojice (12. vek), Sretenje (13. vek), Preobraženje (16. vek)
Manastiri sa leve strane Morave su: Blagoveštenje (12. vek), Nikolje (15. vek), Ilinje (14. vek), Jovanje (13. vek), Uspenje (14. vek)
Dva sveta mesta duboko i visoko u stenama su: Crkva Savinje (posvećena Svetom Savi) i crkva-pećina Kađenica.
Pećine i jezera Ovčarsko kablarske klisure
Osim mnogobrojnih manastira, Ovčarsko-kablarska klisura je bogata i pećinama. Najpoznatije pećine ovog kraja su Kađenica (crkva-pećina) i Turčinovac, koji se nalazi na litici planine Kablar, na nadmorskoj visini od 600 m, dok je sam ulaz u pećinu smešten na nadmorsku visinu od 370 m. Za ove dve pećine vezane su strašne priče o zbegovima.
Pećina Kađenica, nalazi se na desnoj obali Zapadne Morave, oko kilometar uzvodno od Ovčar Banje. Prilaz pećini je uređen, a glavna dvorana sa naznakama pečinskog nakita je i sakralno – spomenički prostor. Tu su dva kamena sarkofaga i Hristovo raspeće, koji obeležavaju nemio događaj iz vremena Hadži-Prodanove bune iz 1814. godine. U pećinu se u tim teškim vremenima sakrila grupa ljudi iz okolnih sela, Turci su to saznali, na ulaz su poređali granje i slamu i zapalili. Svi ljudi koji su bili unutra su se ugušili ’’kadom’’, odnosno dimom i otada ova pećina nosi naziv Kađenica.
U ovom kraju nalaze se još i Dragoslavljeva pećina (na severnoj strani Kablara u Rošcima), zatim Čvrkića pećina (na severnoj padini planine Kablar, u zaseoku Čvrkići), kao i Pećina ispod Greda, smeštena ispod samog vrha planine Kablar.
Osim pećina, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri nalaze se i veštačka jezera – Parmenac, Ovčarsko-kablarsko jezero i Međuvršje, nastala pregrađivanjem Zapadne Morave branama. U njima je dozvoljeno kupanje, plivanje, ribolov i vožnja čamcem.
Jezero Međuvršje najveće je jezero na Zapadnoj Moravi, nastalo je pregrađivanjem brane visoke 32 m, na izlazu iz klisure. Za vreme visokog vodostaja dostiže dužinu od 11 km a dubinu od 23 m. Na desnoj obali postoji ribolovačka staza na kojoj se održavaju takmičenja ribolovaca. Turisti se mogu odmoriti i uživati u nekim od restoran-splavova duž obale ili mogu izabrati prijatnu i ugodnu plovidbu čamcem po jezeru.
Ovčarsko – kablarsko jezero je nastalo podizanjem brane visoke 12 m, smešteno je nizvodno od železničkog mosta u Ovčar Banji. Voda iz jezera se tunelom odvodi do hidrocentrale ‘’Ovčar Banja’’. Elektrana je pod zemljom, puštena je u pogon 1954. godine. Zbog velikog zasipanja nasipom, zapremina jezera se smanjuje, pa ono gubi prvobitan značaj, i postaje manje važno za proizvodnju energije.
Jezero Parmenac je izgrađeno na Zapadoj Moravi, u blizini sela Parmenac. Glavna namena mu je bila navodnjavanje plodnih obradivih površina, ali takođe zbog velikog zasipanja nasipom, gubi svoju pravu funkciju. Obala mu je prilično uređena, tako da su sportski ribolovci često posećuju.
Ne propustite Ovčar Banju
Neraskidiva je veza Ovčarsko-kablarske klisure i Ovčar Banje, koju turisti često i rado posećuju. Ovčar Banja se nalazi u šumovitom delu Ovčarsko-kablarske klisure, a poznata je po lekovitim termalnim izvorima i prelepim bigrenim slapovima. U erozivnom proširenju, lekoviti mineralni izvori Ovčar Banje potiču iz dubinskih tektonskih razloma. Temperatura minerlne vode u ovom mirnom mestašcetu je od 35 do 38 stepeni Celzijusa, po sastavu je jodna i slabo sumporovita. Ima velik spektar delovanja, pa se Ovčar Banja preporučuje za lečenje reumatskih oboljenja i bolesti kao što su degenerativni reumatizam, spondiloza i artroza, posledice preloma kostiju, povrede mišićnog tkiva, kožna oboljenja.
Ali, i ako Vam banja nije potrebna za potrebe lečenja, ovde ćete sigurno izlečiti dušu. Šetajući divnim asfaltnim putem ka planinskom restoranu Dom, prekoputa koga se nalazi predivan viseći most, sa koga se pruža pogled “od milion dolara”, kroz prokopane kamene tunele bivše železnice (kuda još prolaze vozovi za potrebe obližnjih iskopiona u Jelen Dolu)… U Ovčar Banji ćete naći divna mesta za odmor, predah i dobar obrok, a ako želite malo da se opustite, i to možete učiniti u zatvorenom bazenu lokalnog hotela.
