NEMA NAJBOLJIH VINA

Bojim se da smo našim ubrzanim povratkom na vinsku mapu zaboravili da prosečni građanin nije često imao priliku da popije dobro domaće vino. Možda izvučemo i neke pouke iz trenutne situacije – smatra Tintor

Vino je kroz istoriju našlo put do ljudskog srca. Volimo crno, belo, neodoljiv nam je šampanjac. Radost je svakome ko ga dobije na poklon. A o tome kakvo vino odabrati za poklon, koje je dobro za kuvanje, kakav je odnos cene i kvaliteta na domaćem tržištu i postoji li, uopšte, najbolje vino, pričamo čovekom koji je osetio ukuse iz gotovo svih vinorodnih krajeva sveta, sa velikim poznavaocem ovog “pića bogova” – Željkom Tintorom, vlasnikom poznatog “Vinomond d.o.o” lokala.

Kako odabrati vino za poklon?

– Poklon je najlakše kupiti kada znate lične afinitete te osobe. Ako ne, onda prema karakteru, polu, godinama starosti ili jednostavno, planiranom budžetu.

Koje biste Vi vino voleli da dobijete na poklon?

– Najviše se obradujem “Madeiri”. To vino je do pojave filoksere nosilo titulu ”najbolje vino na svetu”. Uostalom i jedan od naših najpoznatijih restorana nosi ime po ovom vinu!

Ako nismo vinoznalci, kako da prepoznamo koje je vino dobro?

– Najbolja je svakako, pomoć prijatelja znalca ili prodavca u vašoj omiljenoj vinoteci. Bira se po ceni, lepoti boce i etikete, regiji, sorti i stilu vina.

Koje domaće vino je po Vama najbolje i zašto?

– Nema najboljih vina. I u svetu ne možemo da kažemo koje je vino najbolje. Ima vina koja su vekovima gradila svoj kvalitet pa sada mogu da se diče. To, ipak, ne znači da mogu da ponesu titulu najboljeg. Ima slavnih vina i vinogorja, ipak je najbitnija godina berbe. Nekoliko godina unazad smo bili svedoci da su se mnoga velika imena obrukala što su uopšte flaširala vina iz 2014. Mi smo, nažalost, od nekada velike vinske nacije, dobacili da sad naše najstarije vinarije tek polako slave punoletstva. Za to malo vremena smo išli džinovskim koracima, i iz više regija iznedrili već zlatom odlikovana vina. Svakako smo dokazali da sa internacionalnim sortama, a što je još važnije domaćim, možemo da izađemo na svetsku pijacu.

A koje biste svetsko vino probali, a dosad niste?

– Na velikim svetskim sajmovima kao i u društvu vinskih znatiželjnika sam probao vina iz skoro svih vinorodnih krajeva, pa i iz nekih koje nisam očekivao kao na primer Brazila, Urugvaja, Jermenije i Kine. Neka su bila veoma skupa, neka visoko ocenjena, neretko i najbolje ocenjena vina od strane uglednih vinskih časopisa. Problem je što se ta vina probaju nespremna, najčešće odmah nakon flaširanja pa samo možemo naslutiti njihovu evoluciju. Najbolje je kada vam se neko vino svidi, kupite šest ili više boca i pratite njegovo sazrevanje kroz godine.

Kakva vina treba kuvati?

– Ako pričamo o vinu koje koristimo za kuvanje nekih jela, svako vino će oplemeniti ukus hrani. Naravno, što je vino bolje, jelo će biti još bolje. Ako je reč o kuvanom vinu kao napitku, svakako koristimo crno vino. Isto je pravilo kao i za hranu – što je kvalitetnije vino, uz kvalitetne začine, krajnji proizvod je bolji. 

Da li su police za vino imaju samo estetsku ili i neku konkretnu funkciju?

– Treba razlikovati police u podrumu za starenje vina, i izložbene police u prodavnici vina, restoranu ili kod kuće. U podrumu za dugo sazrevanje, vina treba da budu položena, a u svakom drugom slučaju estetika je ispred funkcije sazrevanja.

Zašto je Tamjanika toliko popularno i traženo vino?

– To je, nažalost, jedna od dečjih bolesti našeg tržišta. Tamjanika je cvetna, aromatična i daje veoma lepršava i komercijalna vina. To je vino za mlade naraštaje. Prvi prelaz od kabeze ka ozbiljnom vinu. Svakako, ne vidim budućnost u širenju te loze.

Kada ste se Vi zaljubili u vino?

– Iako imam veliko, neprekinuto vinsko nasleđe, u bivšoj Jugoslaviji retko ko je mogao da se zaljubi u vino. Tada su se vina pravila tako da i ako se zaljubiš na prvi pogled, najkasnije sutra ujutru se u najmanju ruku predomisliš. Tako i ja tek sada napunih vinsko punoletstvo!