IZABERITE DEO TEME ZA ČITANJE
Autohtone sorte grožđa – Ponos Srbije
Gotovo svaki kutak Srbije ima svoje vino i svako je fantastično na svoj način – vršačka, negotinska, timočka, subotička, šumadijska, banatska, pocerska vina…
U knjizi “Iskusni podrumar” iz 1783. godine, nastale iz pera jednog od najučenijih Srba 18. veka Zaharija Orfelina, spominje se da su naša najbolja vina manastirska i nadasve karlovačko vino, naročito crno i šiler i da su najbolja u starosti od tri do četiri godine. U tom periodu, s kraja 18. i početkom 19. veka, u Srbiji je, kako je zapisano, gajeno 35 sorti vinove loze. Većina njih je nepovratno izgubljena kada su, u nekoliko navrata, srpski vinogradi krčeni.
Ipak, poslednjih decenija vinogradarstvo se u naše krajeve vratilo na velika vrata i dok se sve veći broj srpskih domaćinstava bavi vinom i vinovom lozom, ljubiteljima ovog pića na radost ide činjenica da trend sađenja stranih sorti grožđa uveliko prolazi, a Srbija se sve više okreće autohtonim sortama.
Lista sorti koje se uzgajaju u Srbiji jeste prilično velika, ali dominira njih desetak.
Renesansu je pre tri godine doživeo i čuveni Prokupac. Tamjanika je hit među domaćim sortama, a na srpsko tržište i u srpske vinograde lagano se uvukla i Seduša, spašena sorta vinove loze koja se gaji na obroncima Fruške gore. Osim ovih, najzastupljenije sorte u proizvodnji vina u Srbiji su Rizling, Traminac, Sovinjon, Semion, Pinot, Šardone, Merlot, Smederevka, Župljanka, Vranac, Game, Grašac.
Najpopularnije vinske sorte u svetu
Verovali ili ne, razlikujemo oko 6.000 vinskih sorti grožđa koje se gaje u umerenoj klimi. Francuska je svakako svetski šampion, jer je na jugu ove zemlje smeštena najveća zbirka sorti na celom svetu – oko 2.500.
Vino napravljeno od samo jedne sorte grožđa naziva se sortno vino, dok vino nastalo mešanjem više različitih sorti nosi ime kupaža.
Da se bolje upoznamo sa najpoznatijim sortama grožđa…
01. Župljanka
Čokot joj je veoma bujan, list veliki, tamno-zeleni i bez sjaja. Naličje lista je baršunasto i maljavo. Grozd valjkasto-kupast i srednje zbijen sa dugom drškom. Bobice su srednje veličine, ovalne, zeleno-žute boje sa izraženim mrkim tačkicama. Pokožica je čvrsta, meso sočno i bez specifične arome. Osvežavajuće je slatkog ukusa, a može da nakupi oko 20% šećera. Župljanka je specifična, jer sadrži više jabučne nego vinske kiseline. Vino je žuto-zelene boje, osvežavajuće, puno, sa čistim, prijatnim vinskim bukeom.
Župljanka je stvorena u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, ukrštanjem Prokupca i Crnog Burgundca. Priznata je 1970. godine, a najviše vinograda sa ovom sortom je posađeno u fruškogorskom vinogorju.
02. Prokupac
Ova domaća autohtona sorta poslednjih godina je na velika vrata ponovo ušla u srpske vinograde! Od Prokupca se dobija ružičasto i crno vino, a odličan je za proizvodnju lozovače (lozove rakije). Rod mu je izuzetno veliki, lastari bujni, a grozd srednje krupan, zbijen i valjkast. Ima do 22% šećera u širi. Poznat je i pod imenima Crnka, Rskavac i Kameničarka.
Prokupac je sorta na koju Srbija može biti ponosna, i koja našoj zemlji može da utre put u prepozantljivije i bolje vinsko sutra.
03. Tamjanika
Od nje nastaje veoma jako, desertno, muskantno vino. Ova sorta grožđa ima sitne okrugle bobice, s pokožicom žućkaste boje. Šira sadrži do 25% šećera, a u fazi suvarka količina šećera se kreće i do 35%. Tamjanika je stara pitoma vrsta vinove loze, a koliko je njeno vino kvalitetno govori i činjenica da je nazivaju vinskom kraljicom Srbije.
Međutim, poreklom ova sorta nije iz Srbije, već za nju kažu da je “lokalni klon internacionalne sorte poznate kao beli muskant sitnog zrna”. Tamjanika je sinonim za visokokvalitetno belo vino, ali malo je poznato da, pored bele, postoji i crna tamjanika.
04. Italijanski rizling
Čokot mu je srednje bujnosti, a lastari mu rastu uspravno. Njegov grozd je mali, sa jednim krilcem, valjkast i zbijen. Bobice su mu male, okrugle, žućkasto-zelene boje, sa neutralnom aromom. Vina napravljena od Italijanskog rizlinga spadaju u vrhunska, suva i veoma kvalitetna.
Ne zna se da li ova sorta potiče iz Francukse ili s prostora Srednje Evrope, ali se zna da je u Vojvodini najzastupljenija sorta, brojnih sinonima: Talijanski ili Laški rizling, Graševina, Grašac, Grašica….
05. Traminac
Ova sorta grožđa razvija srednje bujan čokot. Grozd je kupast, uglavnom zbijenih malih zrna, crvenkaste ili sive boje, debele pokožice. Sok mu je osvežavajući, bezbojan i specifičnog sortnog mirisa. Spada u najotpornije sorte na niske temperature, a u punoj zrelosti nakupi do 26% šećera.
Smatra se da Traminac, kao sorta, verovatno potiče sa prostora Austrije. Javlja se u nekoliko oblika i ima brojne sinonime.
06. Smederevka
Nazivaju je još i Belina, Dimjat, Semendra i Dartanija. Grozd joj je veoma krupan, srednje zbijen, često i rastresit. Zrna su joj velika, ovalna i žuto-zelena, dok na osunčanoj strani blista predivnom bojom ćilibara. Spada u grupu veoma rodnih sorti, a nakuplja do 20% šećera. Vina od ovog grožđa su sveža, laka i veoma pogodna za kupažu i popravku svežine belih vina od drugih sorti.
Smatra se autohtonom sortom Srbije, mada se gaji širom Balkana, pa je možemo nazvati i balkanskom sortom grožđa.
07. Šardone
Šardone daje srednje bujan čokot. Ima mali grozd valjkastog oblika, srednje zbijenih zrna, dok su mu bobice okrugle i pune soka. Šardone je sorta koja nakuplja veliku količinu šećera i daje veoma karakteristično vino, sa lepim voćnim kiselinama i diskretnom aromom. Punog je tela i harmonično je.
Ova sorta vinove loze potiče iz svetski čuvenih vinogradarskih rejona Burgundije i Šampanje u Francuskoj. Šardone je najpoznatije belo vino na svetu.
08. Sovinjon
Razvija veoma bujan čokot. Grozd mu je mali, zbijen, valjkast ili sa ramenom, a zrna okrugla i slatka, karakterističnog ukusa, žućkasto-zelene boje sa crnim pegama. Vino napravljeno od Sovinjona je veoma cenjeno u svetu stručnjaka. Pikantne je arome, ali harmonično i puno.
Poreklom iz Francuske, iz oblasti Bordoa, danas je ova sorta po rasprostranjenosti širom sveta na vicešampionskoj poziciji, odmah iza Šardonea.
09. Kaberne Sovinjon
Sorta je koja formira snažan čokot, a grozd je mali i srednje zbijen. Zrna su okrugla i mala, karakterističnog ukusa. Vino napravljeno od sorte Kaberne sovinjon je veoma visokog kvaliteta, karakterističnog mirisa, harmoničnog ukusa i intenzivno crvene boje. Veoma je cenjeno u svetu vinoljubaca, bilo da je samo ili u kupaži sa drugim sortama, najčešće sa Merloom.
Poreklom je iz Francuske, iz oblasti Bordoa, a nastalo je ukrštanjem Kaberne frana i Sovinjona. Danas se gaji širom sveta.
10. Crni Burgundac (Pinot Noir)
Grozd sorte Crni burgundac je mali, valjkast i zbijen, dok mu je tamnoplavo zrno sitno i okruglo. Ova sorta grožđa dobro nakuplja šećer i ne gubi kiseline, a vino je visokog kvaliteta, rubin crvene boje. U Francuskoj se često koristi za proizvodnju šampanjca, i tada se prerada vrši kao za bela vina. U ostatku Evrope koristi se za suva crna vina.
Crni burgundac, poznatiji kao Pino noar, je dominantna crna sorta i vodi poreklo iz francuske oblasti Burgundije, u kojoj je i danas, kao i u oblasti Šampanje, osnovna sorta u zasadima.
prema zvaničnim beleškama iz 2004.
11. Merlo
Čokot Merloa je bujan. Grozd ove sorte je mali i valjkast, a tamnoplava zrna mala, okrugla, tanke pokožice. Merlo može da nakupi do 24% šećera u širi, a vino napravljeno od njega je visoko kvalitetno, karakteristične arome. To je lepo obojeno, harmonično, osvežavajuće vino, sa ukusom i aromom bobičastog voća, poput trešanja i šljiva.
Merlo je poreklom iz Francuske, ali se ova vrsta vinove loze gaji u celom svetu i najzastupljenija je sorta za crvena vina u svetu.
12. Frankovka
Ovo grožđe ima debele lastare i bujan čokot. Grozd je srednje zbijen i kupast. Zrna su mala, okrugla, sočna, sa debelom pokožicom. Šira nema puno šećera, jer samo kada je izuzetno pogodna godina dostigne do 20%. Frankovka je sorta veoma otporna na mraz. Vino dobijeno od nje je rubin crveno, voćnog ukusa i osvežavajuće, sa prosečnim procentom alkohola od 12%.
Mnogi svojataju ovu sortu grožđa, jer se ne može sa sigurnošću utvrditi iz koje zemlje tačno potiče. Najverovatnije da je nastala u srednjoj Evropi, gde se danas najviše i gaji, u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Srbiji.
13. Vranac
Vrsta grožđa bujnog čokota. Zrna su cilindrična, srednje zbijena, mala i duguljasta, sa tankom pokožicom tamno-plave boje. Meso im je bezbojno i veoma ukusno. Šira sadrži visok nivo šećera, oko 24%. Vino dobijeno od ove sorte grožđa je veoma pitko i intenzivno tamne boje.
Vranac je autohtona sorta vinove loze iz Crne Gore. Od 2017. godine to je i zvaničan podatak, odnosno rezultat DNK analize. Do tada su Vranac autohtonom, domaćom sortom nazivali svuda gde se gaji – u Crnoj Gori, Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, Srbiji i Makedoniji.
